Да ли ће Истанбулска конвенција постати први документ чије ће ратификовање од стране свих држава чланица ЕУ аутоматски довести до правног признавања појма "родног идентитета“ и постоји могућност за преиспитивање Конвенције тако што ће се из ње искључити џендер идеологија? – то је било главно питање којим су представници грађанских удружења дочекали Веру Јурову – европског комесара за правосуђе, права потрошача и родну равноправност за време њене посете Софији. Питања ове природе и страховања да се преко Истанбулске конвенције прогурава идеологија која подстиче једнополне бракове и афирмише „трећи пол“ су на неодређено време одложила расправу о документу у нашем парламенту. Упркос драстичним примерима насиља над женама детаљно објављеним у бугарским медијима,запажа се усађени страх друштва и неповерење у заједнички европски документ о заштити од насиља у породици.

На тему дискриминације по основу пола и превазилажења предрасуда и стереотипа гледа се као на један од највећих изазова у савременом свету, јер се она тиче више хиљада животних судбина а такође, директно утиче на економски статус нашег друштва. У светлу таквог схватања у Софији је одржан дискусиони састанак између широког круга представника грађанских организација са европском комесарком Вером Јуровом. „Када су у Бугарској почеле расправе о Истанбулској конвенцији, хтела сам да се брзо вратим у Софију да бих чула ставове и схватила где је неспоразум, зашто људи имају толико критичан однос према Конвенцији “ – каже Вера Јурова.

Међу представницима грађанских организација који су учествовали на састанку са комесарком Вером Јуровом била је Станимира Хаџимитова, која преко 20 година руководи Фондацијом „Џендер пројекат у Бугарској“. По њеним речима, постоји проблем не толико са Истанбулском конвенцијом колико са термином који многе њене колеге називају „џендер идеологијом“. Станимира Хаџимитова каже још:

Током година моја организација није имала никакав проблем са појмом „џендер“, јер радимо на бази званичних политика ЕУ, ОУН и Бугарске. Увек се могу појавити неки људи који стварају своју идеологију и на свој начин тумаче овај или онај документ. Међутим, то није политика ЕУ. Мој апел је да сви ми нађемо начин да људима објаснимо да под појмом “gender equality” подразумевамо родну равноправност (једнакост полова) и ништа више! Реч је о свему што се тиче права девојака да се баве и професијама које нису ограничене на услужну сферу, да могу да раде и у сфери високих технологија. То морамо подстицати да би и жене имале прилику да добро зарађују.

Превод: Албена Џерманова