Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Враћање Западног Балкана на дневни ред ЕУ битно променило регион

Фотографија: sofia.bg

Инвестиције, прекогранична сарадња и контрола неки су од кључних приоритета чији је циљ давање европске перспективе Западном Балкану. Око тог закључка су се сложили учесници семинара „Европска перспектива Западног Балкана: допринос Софије", посвећеног самиту ЕУ-Западни Балкан који ће се одржати 17. маја у бугарском главном граду.

Саобраћајна, гасна и дигитална повезаност као и одржавање тесних веза међу државама региона изузетно су важне за њих како би се могле одупрети покушајима Русије да ојача свој утицај на Балкану. Ово мишљење изнели су Дани Кемп и Седрик Симон – двојица новинара из агенције „Франс прес“.


Према Ангелу Ангелову, бившем амбасадору Бугарске у Босни и Херцеговини враћање теме о Западном Балкану на дневни ред ЕУ довело је до битних промена у региону. У прилог својој тврдњи Ангелов је навео неколико примера:

Први је потписивање уговора о пријатељству између Бугарске и Македоније. Он је одличан пример свим земљама региона како различита питања и проблеми у односима две државе могу бити решавани на цивилизован начин, без интервенисања неке треће спољне силе. Пре само две недеље са састанка Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПрСЈИЕ), одржаном на Бледу, упућена су још два позитивна сигнала о повољним променама климе у региону. За следеће државе које ће председавати ПрСЈИЕ изабране су Босна и Херцеговина од 1. јуна о.г. и Косово од 1. јуна догодине. Косово је изабрано уз подршку Србије, Румуније и Грчке, које га иначе не признају. Други пример је везан за Савет за регионалну сарадњу (део ПрСЈИЕ). Била су двојица кандидата за његовог генералног секретара Албанац и Црногорац. Након више тура гласања није изабран ниједан од те двојице. Зато су се Албанија и Црна Гора међусобно договориле да најпре генерални секретар у току три године буде Албанац, а затим у следеће три године – Црногорац. Још један добар пример је потписивање споразума о демаркацији границе између Косова и Црне Горе што је био један од услова за визну либерализацију, која косовским грађанима пружа европску перспективу.

У свом излагању политиколог Антониј Галабов је скренуо пажњу на објављени 2. маја предлог вишегодишњег финансијског оквира ЕК.Улога Бугарске која ће у функцији председавајуће Саветом ЕУ започети његово разматрање посебно је важна за будућност Балкана. Даљи развој овог региона тражи повећање инвестиција:

Остварени пројекти у склопу прекограничне сарадње показују да су нам потребне још две ствари. Прва је да се повећају средства којим ће се финансирати тај тип програма, а друга оптимизација и анализа начина на који се та средства троше. Да ли можемо говорити о одрживости постигнутих резултата? До које смо мере суочени са ризиком од затварања у кругу одређених организација с обе стране границе. Те организације када једном изграде добре односе, некако онемогућују да се надаље њихове активности проширују и у другим правцима.Другим речима ако је заједничко европско питање да ли да повећамо средства појединих земаља или да оптимизирамо трошкове у оквиру конкретних европских програма, када је у питању европска перспектива Западног Балкана, можемо рећи да су нам потребне обедве ствари.

Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Седам партија у новом парламенту, седам ставова о будућој влади

Разједињење штети државности. Бугарски бирачи траже промене, а задатак политичара је да их спроведу – планирано, свесно и образложено. Живимо у веома динамичном времену, живимо у преломном времену. Овим речима је најстарији народни посланик Силви Кирилов..

ажурирано 19.6.24. 13.23

Лидер најмање параламентарне групе „Величие“ закаснио на полагање посланичке заклетве

„Веома пажљиво сам слушао говоре политичких партија и, нажалост, нико од њих није извукао поуке“, прокоментарисао је прве страначке изјаве у Парламенту лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов. „Нема одговорних партија... Не можемо направити коалицију само са Покретом..

објављено 19.6.24. 11.35

Парламент није успео да изабере председника

Нови, 50. сазив Парламента на својој данашњој конститутивној седници није успео да изабере председника.  ГЕРБ-СДС за ову функцију предложио је Рају Назарјан, „Препород” – Петра Петрова, „Постоји такав народ” – Силвија Кирилова, партија „Величие”..

објављено 19.6.24. 11.11