С времена на време тема о очувању културног наслеђа код нас долази у средиште пажње јавности. Често пута, међутим, то до тога долази пошто је неки архитектонски драгуљ који је обележен духом и стилом једне прошле епохе, срушен или запостављен због немогућности наследника да одржавају зграду или због интереса приватног бизниса. Тако да наши градови лагано губе свој колорит, обезличавају се, освојени стаклом и бетоном.

Срећом, међу бројним случајевима изгубљених споменика културе, наилазимо и на добре примере, када власници кућа не желе да униште своје успомене, претварајући свој родни дом у нову блиставу пословну зграду. Управо таква је и породица капетана Христа Попова – хероја Српско-бугарског рата из 1885. године, једног од првих градоначелника Софије и министра унутрашњих послова у првој влади премијера Васила Радославова.

О историји његове куће и о томе какво је наслеђе оставио после свог мандата на позицији председника софијске општине, прича један од његових праунука Стефан Огњанов:

Снимка

Када је грађена кућа Христа Попова у улици Раковског 167 – данас у срцу главног града – то је било место удаљено од центра, на блатњавом терену. Сада се лепа зграда – споменик културе – види издалека, а прекопута је спомен кућа песника Пеја Јаворова. Аутор незаборавних, нежних стихова и често је свраћао код капетана Попова, исто као и бројни припадници некадашње софијске јавне и културне елите. Ремонт куће је већ при свом крају и она ће наставити свој живот као културно средиште, сада са новим именом „Место 167“. Назив се родио случајно, али се допао Стефану, јер му је циљ био да он не буде претенциозан. У најновијем арт-простору Софије ће радити библиотека и место, где ће се људи састајати, читати и разговарати о уметности. Званично отварање обновљене зграде је 17. маја фото-изложбом „Сањам“ која је деби фотографа Јохана Трајанова. На ивици реализма и илузије његови кадрови дочаравају кратки тренутак између снова и стварности, када илузије бледе и ми се враћамо свакодневици. Доживљај допуњују комплексна звучна слика и расвета.

Превод: Александра Ливен