Софија данас је домаћин дугоочекиваног самита Европске уније (ЕУ) и држава Западног Балкана који је повремено изазивао и контрадикторне коментаре. Форум је најзначајнији у оквиру бугарског председавања Саветом ЕУ. Председник Европског савета Доналд Туск је рекао да је то прва могућност лидера Западног Балкана за директну дискусију са њиховим европским колегама од 15 година наовамо.

О значају форума за ЕУ речито говори и долазак високих представника свих држава. У Софији су се окупили председник Европског савета Доналд Туск, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини, европски комесар за суседство и преговоре о проширењу Јоханес Хан, председник Европског парламента Антонио Тајани. У јануару они су боравили у Софији када је Бугарска преузела председавање Саветом ЕУ, а данас су овде ради учешћа у врхунском догађају у испуњењу главног приоритета тог председавања – европских перспектива и повезаности држава Западног Балкана.

Дан пре састанка поједини догађаји и изјаве у Софији су угушили скептицизам и уздржаност појединих политичара у погледу форума. Постало је јасно да је већ израђен нацрт завршне декларације. Чињеница да је он одобрен од стране свих 28 чланица ЕУ сведочи о јединству у погледу основних питања европске политике према Западном Балкану. Премијер Маријано Рахој је потврдио да Шпанија неће учествовати на самиту, али је боравио у Софији дан пре њега како би се укључио у јучерашњем неформалном Европском савету те изјавио да Шпанија подржава текст декларације. За разлику од балканског самита у Солуну 2003. године, када ниједна земља региона није имала статус кандидата за чланство у ЕУ, напредак европских интеграција региона данас омогућава доношење конкретних решења о финансирању различитих пројеката и програма. Очекује се да већ данас буде стављен почетак неколико сличних пројеката: Бугарска и Србија ће потписати меморандум о гасној вези две земље, а дан касније сличан документ ће потписати Бугарска и Македонија. Велика очекивања у том погледу гајимо и после једне изјаве Доналда Туска да ће данас у Софији ЕУ демонстрирати забринутост за социјално-економски развој Балканског региона и потврдити његове европске перспективе. Како би охрабрио доношење одлука у том правцу премијер Борисов је рекао да за ЕУ није рискантна интеграција држава Западног Балкана, већ недостатак такве интеграције, јер ће у том случају утицај САД, Русије, Кине, Турске и Саудијске Арабије у региону постави много већи. Одбијање интеграције региона може да се тумачи као одступање од већ извојеваних позиција ЕУ. Према подацима бугарског министра економије Емила Караниколова, са данашњим даном ЕУ је основни инвеститор на Балкану, са уделом у његовој трговини од 73%, док је удео Кине 7, а Русије 4,8%.

Одржавање данашњег самита у Софији сведочи да је прво бугарско председавање успешно. Чак је и опозиционо расположени према властима у Бугарској лидер Партије европског социјализма Сергеј Станишев окарактерисао Софијски форум као врхунац нашег председавања и поздравио враћање балканске теме на дневни ред ЕУ први пут од 2003. године наовамо, што је неоспоран успех за Бугарску. Шеф Европског парламента Антонио Тајани је коментарисао да интеграција држава Западног Балкана треба да остане приоритетна политика и после краја бугарског председавања Саветом ЕУ, а хрватски премијер Андреј Пленковић је потврдио да ће његова земља бити иницијатор следећег самита ЕУ – Западни Балкан 2020. године у настојању да подстакне процесе зближавања земаља региона са осталим европским државама.