И ове године на Спасовдан, 17. маја,  велика пољана око Спасовог бунарчића недалеко од града Златице постаје стециште верника и туриста из блиских и далеких крајева Бугарске. Одвајкада су људи на дан Вазнесења Христовог ишли на тај зденац да би одали пошту богоданој чудотворној и целебној моћи природе.

До Спасовог брда где се налази овај извор лако је стићи добро означеном асфалтном стазом. У знак сећања на Светог Спаса овде је подигнут мали параклис од камена, који мештани одржавају личним прилозима у току више година.

И данас на Вазнесење Христово овде се окупља мноштво људи, који наливају лековиту воду и односе је кући, пале свеће за здравље и моле се Богу. Мало ко зна да је ово место било светилиште у току више векова пре Христа.

Бистра вода зденца извире дубоко из земљиних недара, чиста је као суза, а температура јој је стална током целе године без обзира да ли је лето или зима. Од давнина постоји обичај да овде долазе људи и у знак поштовања остављају новчић. Водила их је можда вера са којом данас бацамо монете у неки извор или фонтану са надом да се испуни нека наша жеља. Пре више година приликом ископних радова убог каптаже овдашњег извора и подизања чесме, нашли сми 80-ак новчића, од којих је најстарији један из доба Трачана, каже Борис Гечев, житељ града Златице, који је властитим радом оплеменио локацију, а све налазе је изложио у малом музеју:

Зашто се зове Спасов бунарчић? Захваљујући уским превојима и високим врховима у овом подручју, наши преци су успели да се одупру османлијским освајачима у току више од 30 година и тако је Златица међу последњим насељеним местима потпалим под туђу власт. Ту има и доста утврђења али када је у руке освајача пала и Велика тврђава у месту Жеков вир, остале живе жене, деца и мушкарци су се повукли у малу тврђаву изнад Златице испод врха Голеш. Војвода Салко је повео житеље места када су се морали повући, а војвода Спас је са две чете успео да задржи војску Османлија која их је прогањала. В месту Брусовете, која се налази преко пута Спасовог бунарчића вођена је задња битка. Једна чета је са леђа напала Османлије и разбила их. У тој бици војвода Спас је био тешко рањен. Његови другови су га довукли до бунара и водом испрали ране које су убрзо после тога биле залечене. Тада су они назвали изворчић Спасов у част свог вође. Објашњење овог брзог залечења дато је много касније. Када су на овом месту били хемијски инжењери са Института у Старој Загори они су направили микробиолошку анализу воде из овог зденца. Анализа је категорично доказала да се ради о минералној води, да у њој нема никаквих микроорганизама и има својства као и дестилована вода. Према томе она спречава инфицирање рана.

Најстарији рукописи у којима се помиње локација бунарчића су из XV века, а власништво су браће Георгија и Панча Дуралијевих. Они  поседују дефтер у коме су бележене породичне успомене  у току 5 столећа:

Најстарији ковани новац откривен на дну зденца је сребрни трачки новац, прича Борис Гечев. На аверсу је приказан Дионис – древногрчки бог вина, виноградарства и раскалашности. На реверсу монете је Херакле – приказан без одеће, у десној руци држи топу , а преко леве руке му је пребачена лавска кожа –знак да је овај грчки народни јунак убио Немејског лава. Други новчић је из I века пре н. е., искован је на острву Тасос, из истог доба је и римски сребрни денариј, а има и неколико римских и византијских монета из каснијег периода. Међу тим налазима је и испупчени новчић из Другог бугарског царства, кован за владавине цара Ивана Асена II. Монете из Првог бугарског царства, откривене овде, налазе се у Националном историјском музеју. Међу налазима је такође крст од седефа са ликом Христа као и друге врсте накита и артефакти из доба Келта. Људи и данас не престају да бацају новчиће у Спасов бунарчић. Све што смо до сада открили показује да је ово место из древних времена било светилиште.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: лични архив и sabori.bg