15 година после Солунског самита ЕУ-Западни Балкан јуче је у Софији одржан други састанак на врху тог формата. Неки су још од прошле године очекивали овај догађај са великим надама, а други – са скепсом због учешћа Косова чију независност још нису признале Шпаније, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија. После Самита у Софији коментари су контрадикторни. Оптимисти поздрављају чињеницу да захваљујући њему придруживање земаља Западног Балкана ЕУ поново постаје актуелна тема на дневном реду Уније. Скептици тврде да је овај Самит био разочарајући, јер се још пре 15 година у Солуну причало о европској перспективи Западног Балкана уз изричито помињање да ће он постати саставни део ЕУ, а сада се, наводно, о европској перспективи причало без конкретних параметара или датума, иако су већ неке земље региона оствариле напредак на путу ка чланству а неке чак воде претприступне преговоре са њом.

У ствари, успех је сама актуелизација европске перспективе Западног Балкана након замрзавања на дужи период идеја о новом проширењу ЕУ. Самит у Софији ЕУ-Западни Балкан је осим тога пружио уверење да ће тема и даље остати на европском дневном реду. Аустријски премијер Себастијан Курц је изричито изјавио да ће попут Бугарске и његова земља која ће од 1. јула ове године преузети председавање Саветом ЕУ подржавати земље Западног Балкана на путу ка ЕУ. Хрватска се ангажовала да организује нови самит Уније и Западног Балкана за време свог председавања Саветом ЕУ 2020. године, док је председник Европског парламента Антонио Тајани изјавио да ће та институција подржавати балкански приоритет у политици ЕУ.

Избегавање фиксирања рокова европских интеграција балканских држава учесници Самита су најопштије објаснили потребом за испуњењем конкретних захтева. Сасвим отворено  је немачка канцеларка Ангела Меркел истакла да данас не говоримо о проширењу већ о пружању европске перспективе Западном Балкану. Рекавши да недавно наведена могућност да земље Западног Балкана приступе Унији  2025. године није реална, Меркел је ставила до знања да земље кандидати за чланство морају да испуне не лаке захтеве и да ће им за то бити потребно више времена. Критеријуми који се морају испунити за чланство су везани пре свега за владавину закона, стање судства, корупцију и организовани криминал, постојање тешких проблема и нерешених спорова између појединих земаља региона. Уместо проблема и спорова ЕУ очекује саобраћајну, енергетску, дигиталну, образовну и економску повезаност земаља Западног Балкана, ефикасне активности у сфери безбедности, миграције и борбе против организованог криминала, спровођење институционалних реформи и гарантовање владавине права.

Према скептицима, очекивања бугарског председавања Саветом ЕУ од Самита ЕУ-Западни Балкан у Софији се нису оправдала и он није дао значајан допринос. Међутим, већина је супротних коментара у којима се истиче да је Самит био успешан. Такав је и смисао сумарне оцене председника Европског савета Доналда Туска након Самита да не види другу будућност за Западни Балкан осим европске, али се од земље тог региона очекује да обаве још пуно посла. Као директну корист за Бугарску од Самита у Софији премијер Бојко Борисов је истакао потписивање неколико споразума укључујући тај о гасној интерконекцији између Бугарске и Србије. По речима председника бугарске владе, после Самита ЕУ-Западни Балкан сви су кући кренули са дозом опрезности и свесни да у условима данашњих великих геополитичких проблема једини спас за ЕУ је да буде јединствена и да је у томе њења снага.