„Деца за децу” наслов је зборника бајки. На његовим страницама се путује до града Буквара, јаше се коњ који сања да постане зебра…
Другу годину заредом издавачка кућа „Храстово лишће“ (“Дъбови листа”) организује конкурс за бајке које пишу деца а 25 најбољих дела биће издато у књижици. У њему могу да учествују деца и омладинци до 18 година старости који своје бајке могу да доставе до 24. маја. Као и прошле године интересовање за ову иницијативу је велико, али ове године текстови стижу електронском поштом и то из свих крајева наше земље. У првом издању конкурса своје бајке послало је преко 400 деце а најзанимљивије су издате у зборнику под насловом “Деца за децу”.
Ове године имамо још више дивних бајки – каже издавач и сликар Нуша Ројанова при крају конкурса и обећава да ће се до краја године на нашем тржишту појавити бајна књига која ће пружити могућност да упознамо уобразиљу деце и лепоту дечијег света.
Мит је да деца не читају и не пишу – категорична је она. – Јер ако дете не чита немогуће је да напише песму, бајку или приповетку. У вези са овим конкурсом имали смо прилику да упознамо много родитеља и учитеља бугарског језика и књижевности и сви они кажу да деца читају и да није тачно да она све своје време проводе испред рачунара или на мобилном телефону.
Организатори себи стављају циљ да преко конкурса подстакну децу да пишу, али осим тога и да подстакну родитеље и учитеље да им посвећују више времена и развијају њихову писменост и уобразиљу.
Посебно данас када су информације много доступније и када нам се чини да многе ствари не треба ни да замишљамо јер се све може наћи одмах у готовој варијанти. На срећу дечија машта не зна за границе, деца маштају и стварају, каже Нуша Ројанова.
Сижеји и јунаци из омиљених савремених књижица, цртаних филмова, стрипова, компјутерских игара или чаробне ствари као у класичној бајци? Фантазијски свет са суперхеројима будућности, чаробњаци и виле, принчеви и принцезе, сирене и животиње – које ћемо од њих сусрет и у бајкама које су написала деца?
Теме, које занимају децу су везане за љубав, за пружање помоћи, остварење сна, прихватање различитог – каже Нуша Ројанова. – У њиховим бајкама је много више чаробних ствари него суперхероја. Јунаци су дело њихове уобразиље, а има и веома занимљивих ликова и идеја – на пример како се рак може заљубити у жапца, али то је из прошле године… Шта сам сада прочитала, за сада не бих да откривам.
Илустрације за бајке ће такође радити деца.
60 је деце илустратора са којима радим у мојој сликарској школи у Варни – прича Нуша Ројанова. – Читам им награђене бајке и свако дете бира неку од њих, ону која га највише инспирише. Веома ми је битан тренутак инспирације, јер најбоље се ради кад је човек инспирисан. Уз моју помоћ бирамо технику и почињемо рад на изради илустрација. Користимо разноврсне методе, јер нам је жеља да књига буде квалитетна и занимљива.
Међутим, да би се у њој нашле најбоље бајке жири ће се придржавати три захтева а то су: ауторски сиже и јунаци, квалитетне информације са лепом поруком и правилно написаним текстом.
По речима Нуше Ројанове, међутим, пласман није толико важан. Драга децо, писање је авантура –доживите је!, позива она.
Превод: Албена ЏермановаУметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..