Уочи светлог празника 24. маја – Дана словенске писмености и Дана бугарске просвете и културе Министарство културе, преко министра Боила Банова, је доделило истакнутим личностима у области културе и уметности државну награду „Златни век“. Церемонија уручивања награда је одржана у балској дворани Националне галерије „Дворац“, чије зидове улепшавају ремек-дела бугарске уметности из доба нашег националног препорода и из наших дана. Пет уметника добило је највише одликовање Министарства културе –„Златни век“– посребрена звезда с огрлицом за допринос развоју бугарске културе и уметности. Овогодишњи добитници одликовања су редитељ Асен Шопов из Драмског позоришта у Димитровграду, познати хорски диригент и руководилац мушког хор „Гусле“ („Гусла“) – академик Валентин Бобевски, песник и публициста Петар Андасаров, проф. Светлозар Донев – редитељ и дугогодишњи директор Музичког позоришта „Стефан Македонски“ и примабалерина доц. Калина Богоева.
„Поново ћемо показати да смо ту, да нас има, да је култура у Бугарској моторна снага, да се она развија и рађа велике таленте. И пошто је круг живота апсурдан, замолићу вас да минутом ћутања одамо пошту великој оперској певачици доц. Христини Ангелаковој, која нас је пре једног дана напустила у својој 73. години“ – биле су речи министра Боила Банова на самом почетку церемоније.
По традицији, ове године он је још једно одликовање –почасни знак „Златни век” – златни печат цара Симеона Великог, уручио нашим уметницима и културним радницима. Међу награђенима су били глумица Слава Рачева, руководилац Хора софијских дечака проф. Адријана Благоева, народни певачи Златка Ставрева, Олга Борисова и Калинка Влчева. Вредну наградудобиле су и три институције – читалиште „Зарја” у Хаскову и регионалне библиотеке у Русеу и Бургасу.
Почасни знак „Златен век” уручен је и младом виолончелисти Атанасу Крстеву, професору Националне музичке академије. „Има смисла да музичар остане и ради за своју земљу“ – рекао је он и наставио:
За мене ова награда је стимуланс за даљи рад како би наша култура добила признање које јој доликује –признање првенство оних људи од којих зависи колики ће се износ из државног буџета издвајати за културу. Због недовољног финансирања многи од најталентованијих младих бугарских музичара напуштају домовину да би свој стваралачки пут наставили у иностранству. Ми, који смо остали овде, морамо пуно радити како бисмо могли да створимо услове за реализацију свих тих сјајних бугарских музичара којима се дивимо. Моја лична мисија је да наставим рад на школи виолончела коју је мој отац Анатолиј Крстев створио. У томе видим смисао мог живота, то ме чини срећним.
Крајем прошле године УНЕСКО је у Регистар најбољих пракси уписао и бугарско читалиште као институцију, која доприноси очувању нематеријалне културне баштине. Поводом 24. маја – Дана бугарске просвете и културе и словенске писмености, почасни знак „Златни век” уручен је и Аспаруху Вангелову – познатом културном посленику чији је рад везан за читалишта у Софији. Иако има 90 година, Вангелов и данас ради за читалиште „Рајко Алексијев“ у стамбеном насељу Красно село, пише песме и рецитује стихове „Патријарха бугарске књижевности“ Ивана Вазова.
У основи музике је поезија, а помоћу ње представљамо дух епохе – каже Аспарух Вангелов и додаје:
Тек почетком 21. века осећа се неко просветљење народа – не само бугарског. Морамо се ослањати на вредности које имамо и не смемо заборавити да је свако од нас одговоран за заједничку будућност човечанства. У свету је безброј конфликата и претњи тероризмом, зато само ако се вратимо моралним вредностима можемо себе очувати, можемо живети у међусобном разумевању.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Гергана МанчеваБугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..
Дани хрватске археолошке баштине почињу данас у Националном археолошком институту при БАН у Софији, а трајаће до петка, 8. новембра. Организатори догађаја су Амбасада Хрватске у Бугарској, Археолошки музеј у Загребу и Национални археолошки..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..