Првих дана ове недеље (21. и 22. маја) председник Бугарске Румен Радев је посетио Русију. Још у најавама посете се наглашавало да она ставља крај десетогодишњој паузи у билатералном дијалогу на највишем нивоу. После састанка са шефом бугарске државе председник Русије Владимир Путин је разговоре оценио као „добар сигнал за обнављање руско-бугарских односа на свим нивоима“. Председник Радев је такође изразио оптимизам, али је у исто време изјавио и да је тешко говорити о поверењу у билатералне односе након три обустављена велика пројекта, у условима санкција и ограничења, као и после недалековидих политичких изјава последњих година.

У јулу 2016. године у коментару Радио Бугарске под насловом „Какву „нормализацију“ односа Софије и Москве можемо очекивати?“ смо скептично допустили да се са тадашњим даном конкретна „нормализација“ односа са Русијом не може очекивати и она није ништа више од добре жеље. Да ли је, међутим, сада дошао тренутак за нормализацију односа?

Прво са премијером Дмитријем Медведевим, а после и са председником Владимиром Путиним, председник Радев је говорио о одржавању 16. седнице Међувладине комисије за економску и научно-техничку сарадњу која је више година одлагана. Вероватно ће Комисија заседати у октобру ове године. Дневни ред ће се тек прецизирати, али са њега ће тешко изостати питање директних испорука руског гаса и обнављање пројекта изградње НЕ „Белене“ о чему је било рећи за време посете шефа бугарске државе Русији.

Током те посете је саопштено да бугарски премијер Бојко Борисов ускоро одлази на састанак са руским председником Владимиром Путином на којем би требало да буде размотрено повраћање поверења и широка сарадња између две земље након стопирања пројеката изградње НЕ „Белене”, гасовода „Јужни ток” и нафтовода „Бургас-Александропулис”. Из владе у Софији тврде да ће се ова посета Борисова одржати до краја месеца, а према незваничним изворима она се, наводно, припрема већ око три недеље. Неки се питају: ако је заиста тако, зашто је посета премијера најављена тек за време посете председника Румена Радева? Имајући у виду честе епизоде напетости између бугарског председника и владе, ово се питање основано може постављати, али тешко да је оно најбитније.

Недавно у телефонском разговору са председником Путином поводом случаја „Скрипал” премијер Борисов није прихватио позив да посети Русију. Зна се да је Борисов одбио да посети Русију и за време предизборне кампање Путина у марту. Донета је одлука да се то деси након Самита ЕУ-Западни Балкан у Софији 17. маја, који је Бугарска организовала у оквиру свог председавања Саветом ЕУ. Конкретни датум предстојеће посете још није договорен, али је Путин поменуо да ће се она одржати „до неколико дана”. Према дипломатским изворима, постоји вероватноћа да се она оствари у периоду од 30. маја до 1. јуна.

Чини се да је тренутак предстојеће посете повољан за превазилажење бар дела препрека на путу жељене нормализације односа. Предстоји да бугарски парламент гласа о предлогу владе за ресетовање пројекта НЕ „Белене”. Министар енергетике Теменушка Петкова је предложила варијанте за искоришћавање опреме, која је већ произведена за ову централу, међу којима је управа одмрзавање пројекта и расписивање тендера за избор стратешког инвеститора, а у уторак је шеф руског „Росатома” Алексеј Лихачов изјавио да је његова компанија у сваком случају спремна да учествује на том тендеру. Артикулисана идеја Радева у Русији о директним испорукама руског гаса Бугарској изгледа блиска идеји владе Борисова о изградњи на бугарској територији гасног чворишта „Балкан“. Прошле године Европска комисија је одобрила финансирање студије изводљивости тог пројекта, а ове године је потписан уговор о њеном спровођењу.

Због одсуства гаранција Европске комисије Русија је до сада увек избегавала тему ресетовања пројекта изградње гасовода „Јужнин ток“  кроз Бугарску. И сада је након састанка између Радева и Путина, руски министар енергетике Александар Новак рекао да Русија у принципу не одустаје од сарадње и спремна је на сваке варијанте уколико буду гарантовани купци гаса и усклађеност са захтевима европског законодавства. У контексту најновијих изражених жеља с бугарске стране и спремности руске да њима изађе у сусрет поново постаје јасно да конкретан развој ствари и даље зависи и од Брисела.

Превод: Албена Џерманова