Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Што је европско, то је шопско

Шопски празници 2018. у граду Елин Пелин

БНР Новини
Фотографија: архив

„Афирмисање традиције“ мото је овогодишњег 49. издања Шопских празника у граду Елин Пелин који су амблематски за културни календар града, али и за друштвени живот његових становника и гостију. Регион града Елин Пелин је познат као очувано средиште шопског идентитета и традиције. Његови житељи су људи снажног духа, воле локалне песме, музику, кола и обичаје. Сви их знају по трудољубљу, упорношћу, по инату и лукавошћу, али и по смислу за лепоту који се огледа у песмама, разиграним колима и народним ношњама. Поносни су што њихов град носи име писца Елина Пелина. Тешко је описати карактер Шопа. Њихове су радње непредвидиве, знамо их и као шаљивџије, често исмејавају друге али и себе што сведочи о њиховој духовној зрелости. Шопски празници у граду Елин Пелин који трају недељу дана ове године почињу 28. маја а потрајаће до 3. јуна. Више појединости сазнајемо од градоначелника доц. Ивајло Симеонова:

Шопски празници су једни од најшаренијих празника повезаних са традицијом и чувају бугарски дух. Трећу годину заредом и наш мото је везан за традиције. Шопски празници се отварају на празник Светог духа када се представници свих овдашњих фамилија окупљају у месту званом „Црквето“, где се врши водоосвећење. Приносимо курбан. На том месту је основано насеље Новоселци. На тај дан овде долазимо из свих крајева Бугарске и ван ње. Тако почињу Шопски празници на чијем су програму спортске манифестације, књижевни сусрет уз учешће локалних писаца који су до сада издали 6 збирки песама  чиме се наш град пуно поноси. Иако је мали град, Елин Пелин се може похвалити и спортским успесима, посебно међу младима у старосној граници од 8-12 година – имамо светске и европске шампионе у гимнастици, пливању, атлетици. У градском парку ће се одржати и фестивал „Елин Пелин тражи таленте“. Наш дувачки оркестар „Стефан Стефанов“ је међу најугледнијим оркестрима у Бугарској. Кулминација празника је у петак, суботу и недељу. Имаћемо госте из побратимљених градова у Србији, Русији, Босни и Херцеговини. Трудимо се  да развијамо традицију коју смо до наших дана очували, као и да учинимо тако да је и градови који су нама побратимљени што боље упознају. А и деца се међусобно упознају, комуницирају, друже се… То су свакако фактори мира и срећнијег живота на Балкану. Последња три дана (од 1. до 3. јуна) наступиће фолклорне групе међу којима и амблематски за нашу земљу „Шопски ансамбл“. Учествоваће и пуно деце. На програму је и кулинарска изложба „Јела Шопа“. Учествоваће и локални произвођачи млечних производа, кобасица, а наравно и ракије. Верујем да ће свих ових дана град Елин Пелин посетити пуно гостију. Идеја нам је да традицију представимо на савремен начин, али свакако и да бацимо поглед у прошлост, као и на све што смо очували у аутентичном облику. Био бих срећан да што више људи упозна традиције и фолклор нашег краја.


Превод: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20