У Софији је недавно одржана Међународна конференција Европског центра послодаваца и предузећа која пружају јавне услуге. Овај догађај је био део програма бугарског председавања Саветом ЕУ. Скуп је отворен дискусијом о тренутном стању окружења у ЕУ које се веома динамично мења, а у чијем је основу припрема једне земље чланице да иступи из заједнице и искрсавање проблема са земљом која је прекоокеански партнер.
Упркос томе, ЕУ гледа у будућност и покушава да формулише политике које би допринеле повећању безбедности, радне ефикасности и животног стандарда Европљана. То се може постићи пружањем јавних услуга које се могу поделити у две групе. У првој ће се наћи неекономске услуге које су традиционално обавеза државе – реч је о полицији, правосуђу, структурама националне безбедности. Оне нису предмет европског законодавства и не утичу на унутрашње тржиште и конкуренцију, објаснио је министар финансија Владислав Горанов који је отворио форум у Софији. Министар Горанов је нагласио да су јавне услуге од посебног значаја за свакодневни живот а међу главним су факторима за социјално и економско зближавање у оквиру ЕУ:
Нама су битније услуге од општег економског интереса које се пружају и организују у складу са одредбама које се односе на унутрашње тржиште и конкуренцију ЕУ. Последњих година су се потражња услуга од општег интереса и начини на које се оне пружају увелико променили. Тако, рецимо, услуге које је држава пружала, данас све чешће изводи приватни сектор, профитни и непрофитни. Структурни фондови су моћни инструмент подршке држави – услугама од општег економског интереса и нетржишним услугама, као што су образовање и запосленост. Структурни фондови ЕУ имају за циљ да обезбеде да услуге буду квалитетније и свима доступне. ЕК је ових дана објавила предлог законодавног пакета који дефинише кохезиону политику за програмски период 2020-2027. година. Њиме је предвиђено поједностављивање правила приликом одобравања средстава. Што се политике зближавања тиче, посебан акценат је стављен на социјално партнерство и организације које подстичу развој грађанског друштва, родне равноправности и права особа с инвалидитетом.
Министар финансија је рекао да вишегодишњи финансијски оквир ЕУ вероватно неће бити усвојен за време бугарског, аустријског или румунског председавања Саветом ЕУ, али је могуће да се то деси током председавања Немачке. Ако смо пре 100 година били средиште светског економског развоја, данас смо само мали део заједничке привреде. Али упркос томе у Европи генеришемо 35% укупних социјалних издвајања. Што се конкурентности европске привреде тиче, она се суочава са бројним новим изазовима и то нам намеће обавезу да тражимо нове начине за њихово превазилажење.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Просечна годишња бруто зарада у Бугарској за 2023. годину износи 24.485 лева (12.519 евра), што представља раст од 15,3% у односу на 2022. годину. Ово показују подаци Националног завода за статистику (НСИ). Највише зараде остварују запослени у сектору..
Привреда у Бугарској се након неколико година слабог раста почела будити, савладане су последице ковид кризе, туризам се у потпуности опоравио, што је видљиво у нашим морским летовалиштима и бањским центрима – закључак је најновије анализе Института за..
Потпредседница владе и министарка финансија Људмила Петкова изјавила је да у 2025. години неће доћи до повећања пореских оптерећења, укључујући доприносе, корпоративне порезе и порезе на доходак физичких лица. Према њеним речима, буџет за 2025. годину..
Од 25 до 150 евра издвојили су Бугари за божићне поклоне родбини и пријатељима, показује истраживање БНТ. Одећа и електроника су најпожељнија..