Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мастика има свој витешки орден и у Бугарској

БНР Новини
Фотографија: архива

Када се помене анис, Бугари најчешће помисле на сируп против кашља или мастику. Управо због асоцијације на лековито средство многи некако пренебрегавају алкохолно пиће на бази аниса, које, уколико се конзумира у разумним количинама, има благотворно дејство на организам. Управо ова својства аниса људи су користили још у древности, а тада је /1263. г./ и основан тзв. Орден Краљевских анисетијера...

О анису, пићима на бази аниса и још нечему прича Клод Пјерагостини, Велики мајстор, председник Међународног ордена аниса /Ordre International des Anysetiers/:

Средства која ми прикупљамо су најчешће намењена деци са инвалидитетом. Прошле године смо направили један изузетак - прикупљени новац смо донирали настрадалима у земљотресу који је погодио Мучу, у Италији. Наш орден има и друге активности – нисмо само љубитељи пића на бази аниса… каже са осмехом Клод Пјерагостини.

На Медитерану су пића на бази аниса међу најомиљенијим напицима у летњој сезони. Њихови су називи различити: „Арак“, „Узо” , „Ципуро”, „Самбука”, „Пастис”, „Перно” ,„Рикар”, „Анисадо” или „Мастика“, али је најбитније да су од правог аниса и висококвалитетног алкохола, а не од синтетичких арома и шпиритуса. Садржај алкохола варира 42 до 50 процената, зато се увек у та пића дода хладна вода и коцкице леда. За разлику од ракије, овај се напитак никад не чува у фрижидеру. Чувати га тамо било би груба грешка! Укус се мења, осећа се као да пијемо шпиритус помешан са сирупом против кашља.

У свом савременом облику Ordre des Anysetiers 1955. године основали су Пол Рикар и познати припадници високих кругова друштва, међу којима су писци, издавачи и личности племићког порекла. У целом свету – од Француске, где се налази седиште Ордена „Ordre International des Anysetiers“, преко Немачке, Белгије, Швајцарске, Аустрије, Италије, САД па све до острва Рејуниона и Француске Полинезије, витези Ордена имају око 90 Командерија.

A каква је веза са Бугарском? Бугарска командерија са седиштем у Варни је настала по иницијативи Командерије у граду Кастру која је у пријатељским односима са Асоцијацијом Бугара у Отанији и Асоцијацијом Бугара у свету. Али није тајна да је велику улогу имала и Силви Казаулу, члан Ордена, која се удала за Георгија Рашева, предавача Новог бугарског универзитета у Софији.Љубавна прича је прерасла у нешто заиста велико каже Клод Пјерагостини. Тако су чланови Одрена открили Бугарску. – Многи од нас први пут виде вашу земљу. Импресионирани су гостопримством.

Ми организујемо међународни део конгреса који се ове године одржава у Бугарској. На програму је и једнонедељна екскурзија по Бугарској – додаје Георги Рашев, Велики мајстор Командерије у Варни. – Након званичног дела у Софији и интронизације нових чланова у Варни пружена је прилика за посету граду Балчику и разгледање знаменитости нашег северног Црноморја, Пловдива и околне, а на крају је предвиђена посета Долини ружа. Неки од овогодишњих гостију су и раније били у Бугарској – можда 8-9 пута. Они су љубитељи наше културе, чак су сада на церемонији дочека били одевени у бугарске народне ношње. Знају химну Бугарске и изводе га различитим поводима. Сваке године имамо различиту тему. Ове године то је „Берба ружа“. Носе удобну одећу како би учествовали у брању ружа. Наш циљ је да пружамо подршку свим активностима и догађајима везаним за цвет аниса. Помажемо и људима са инвалидитетом, посебно једном центру у Варни за младе са менталним поремећајима, а такође и једној болници за децу са хроничним обољењима.


Превод: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

40 година од почетка присилне промене имена бугарских Турака нема осуђених

Прошло је 40 година од првог протестног митинга против насилне промене имена бугарских Турака од стране комунистичког режима. На данашњи дан 1984. године преко 3.000 људи окупило се у селу Млечино, у околини Ардена, на протесту против почетка..

објављено 24.12.24. 06.15

Грађани траже хумане услове у градским прихватилиштима за животиње

Организације за заштиту животиња протестовале су испред софијске Градске управе, захтевајући хуманије услове у општинским прихватилиштима. Активисти упозоравају да пси пате на хладноћи, због недостатка простора гурају се у заједничке кавезе где долази..

објављено 23.12.24. 12.35

Љубитељи плетења се удружују како би очували традиционални занат

Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..

објављено 22.12.24. 09.00