Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Гундеча Брадeрс“ – савремени носиоци древне традиције

БНР Новини
Фотографија: sofiaphilharmonic.com

19. јуна у сали „Б'лгарија“ у Софији концерт ће одржати „Гундеча Брадерс“, истакнути представници музичког стила друпад (Dhrupad) – најдревнијег стила индијске класичне музике, који је до данашњег дана очуван у својој исконској форми. Двојица познатих певача Умакант и Рамакант Гундеча обдарени су лепим и снажним гласовима. Захваљујући музичком образовању они су стекли вештину да певају у веома ниском регистру. Настављачи су Дагар школе, у којој 19 генерација предавача преносе знање о друпад стилу користећи методологију гуру-шишја парампара, дакле преношење са учитеља на ученика. Основали су институт у подручју Бопала, главног града индијске савезне државе Мадја Прадеш. У том граду они су стекли своје образовање, а данас обучавају тамо ученике из Индије и целог света. У Бугарску долазе након серије концерата и семинара у Северној Америци и Европи. Они се баве педагошким радом и извођачком активношћу у десетинама земаља Азије и Африке, као и у Аустралији.

Поред Умаканта и Рамаканта Гундече, на сцени ће бити и извођачи на и танпури и пахаваџу. И ови древни инструменти су неодвојив део индијске класичне музике у стилу друпад. Танпура је жичани инструмент, чије су звучање, вибрације и хармонија најближи људском гласу и енергетским центрима људског тела. Његова конструкција је веома слична оној ситара (индијске гитаре). Пахаваџ је удараљка из које се извлачи дубок, резонантни звук који одговара природи и функционалности древног стила друпад. О пахаваџу има пуно легенди. Једна од њих прича о чувеном учитељу свирања на пахаваџу, који је међу ученицима имао једног прилично немарног младића. Једног дана учитељ се толико наљутио због његове неспретности да је инструментом ударио у земљу и тај се преполовио на два дела – велики и мали. Лењи, али довитљив ученик је ставио пред собом та два дела и тако се појавила табла – један други популарни инструмент у индијској класичној традицији.

За извођење у стилу друпад погодни су скоро сви жичани инструменти, флаута, па чак и саксофон. Хармонијум, који је један од традиционалних индијских инструмената неприменљив је за овај стил јер су сви његови тонови одређене висине. Једна од специфичности древног стила који представљају „Гундеча Брадерс“ је употреба такозваних микро тонова (они су мањи од четвртине ноте).


После концерта у Софији, 20. јуна, музичари ће организовати семинар у сали у улици Раковског бр. 108. Том приликом они ће демонстрирати технике које омогућавају извођачу у стилу друпад да надуго очува енергију и свежину гласа. Уследиће сусрети са публиком у Пловдиву (21. јуна) и Варни (24. јуна – тамо ће бити одржани концерт и семинар). Ови догађаји су део обележавања Међународног дана јоге у Бугарској. Организатори су Амбасада Републике Индије у Бугарској и Индолошка фондација „Исток – Запад“.

Превод: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Орлин Горанов турнејом обележава 50 година „магије” на сцени

Миљеник многих генерација, вечити шармер баршунастог гласа, Орлин Горанов, турнејом обележава „50 година магије” на сцени. Први у низу концерата биће одржан вечерас у Пловдиву, након чега ће уследити још пет у већим бугарским градовима, а велико финале..

објављено 26.6.24. 10.15

„Невероватна питања“… Стефан Валдобрев и „Дежурни осумњичени“ крећу на турнеју

Врело лето очекује Стефана Валдобрева и „Дежурне осумњичене” који 27. јуна из Русеа крећу на своју бугарску турнеју на којој ће представити нови албум „Невероватна питања" чијих 11 композиција носе наслове који нас наводе на невероватна питања...

објављено 25.6.24. 10.15

Ивањдан – празник коме је својевремено и рок бенд „Штурците“ посветио песму

Бугарска православна црква данас обележава рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег, а према народном веровању, овај дан је посвећен биљу, које управо тада има најснажнију лековиту моћ. Празник је код нас познат као Ивањдан, а ритуал везан за..

објављено 24.6.24. 10.45