Иницијатива „Грађански дијалог“ представља серију тематских састанака на којима се представници европских структура у Бриселу састају лицем у лице са грађанима и разговарају о заједничким проблемима заједнице. Идеја о организовању такве врсте дискусија без претходног сценарија припада садашњем саставу ЕК.

У Бугарској састанци „Грађанског дијалога“ од неколико година се организују не само у Софији него и у другим градовима земље. У њима увек учествују представници власти – председник државе, министри, службеници државне администрације и др. „Људи осећају да се дистанца између њих и високих чиновника смањује и користе прилику да постављају питања свакојаке природе“ – кажу новинари који такође присуствују тим окупљањима, јер их теме дневног реда занимају. Они су приметили да грађани долазе са унапред припремљеним питањима и када не буде довољно времена да их поставе, они остављају своје фасцикле и очекују одговор. Та пракса им даје увереност да ће бити услишени. „Није увек лако рећи која су питања у надлештву одређене европске институције, а која нису. Како, рецимо, да реагују те институције на пријављене финансијске малверзације. Брисел не располаже истражним органима који би могли испитати такве случајеве. Добро је да познајемо правила рада и која су надлештва институција да решавају конкретне проблеме грађана“ – каже један новинар који је више пута присуствовао дискусијама.

Наводи се да је најтежа тема за дискутовање, када су у питању политике ЕУ, та о миграционом приливу у ЕУ.  Ова је тема најважнија за свих 28 држава-чланица, поред оне о тероризму, али сматрам да ми јој не придајемо нужни значај – каже Роберт Солтик, саветник у Главној дирекцији „Комуникације“ Европске комисије:

Када говоримо о Европи, треба да са људима разговарамо о свему што их занима. Дистанцу треба још више скратити, дискусије – пренети у мале градове и села како би нас бирачи боље схватили. Исправне одлуке се доносе путем дијалога и уз вођење рачуна о мишљењу грађана. Сведоци смо како се неке политике ЕУ усвајају, а да претходно није проучено каква ће бити њихова рефлексија на мале заједнице. Писма и поднесци грађана често не стижу до институција ЕУ којима су упућени. Али су људи у Бриселу исти као што смо и ми са вама, јер смо их ми изабрали. Ми- комесари сносимо одговорност за јавни лик ЕК, а таква је пракса у сваком демократском друштву. Европски парламент располаже одговарајућим механизмима и такође врши притисак на Комисију када предузмемо неку иницијативу. А европски буџет, чија је расправа у току, представља инструмент помоћу којег ми помажемо обичним људима. То што институције ЕУ постоје готово 60 година и што је ваша земља приступила Унији релативно недавно, исто као и Пољска, резултат је успешног модела ЕУ.

Као актуелан пример успешне комуникације у Европи наведен је шаљив коментар портпарола ЕК Маргаритиса Схинаса поводом случаја са бугарском кравом Пенком која је одлутала у Србију, а затим се вратила у Бугарску. У складу са европским директивама о транспорту говеда преко границе, она треба да буду легално представљена на граници, односно да имају документацију која потврђује да су здраве. Чим пређе границу, крава не би смела да опет буде на тој територији. У противном јој прети смрт успављивањем. Ипак су надлежне бугарске власти под притиском домаћег и међународног јавног мњења поштеделе краву Пенку. Схинас је рекао следеће алудирајући при томе на актуелну тему о Брегзиту: "Живела крава Пенка, и то што је напустила Европску унију и вратила се у њу, то је у реду!"