„Моје музичке визит карте“ овим речима је Мими Николова описала нумере попут „Заћути, заћути,“ „Кад месец исплива,“ „Све што је лепо на овом свету плаво је“ и још неколико песама којима је освојила публику. У том смислу, занимљиво је поменути да је већ прва песма коју је снимила 1958. године постала хит. Реч је о песми „Заћути, заћути“ написаној за култни домаћи филм „Љубимац 13.“

Шездесету годишњицу снимања ове песме и каријере ће певачица обележити 27. јуна концертом који ће организовати екипа Сити Марк Арт Центра. Пријатељи су ме цео живот зезали да нисам за ову професију. Говорили су ми да нисам „продорна и сналажљива“ а претерано сам скромна. Сигурно су били у праву, али ипак, 60 година на сцени није мало, каже Мими Николова.

Она је извела песму „Калијакра“ Ангела Заберског која је освојила прву награду на такмичењу „Песме о Бугарском приморју“ 1965. године, а исто тако и нумеру „Први сусрет“ Ивана Стајкова“ која је освојила другу награду. Ево шта је певачица рекла о такмичењу и Генку Генову, оснивачу такмичења „Златни Орфеј:“

Идеја му је била да промовише наше приморје. Био је на сличним фестивалима широм света и тако је одлучио да организује такмичење „Песме о Бугарском приморју“ које је већ следеће године преименовано у „Златни Орфеј“ у Сунчевом брегу. Прве две године се одржавало у варијете баровима у том летовалишту, а након тога се преселило у летње позориште. Песма коју ми је Ангел Заберски поверио била је компликована, имала сам сасвим мало времена, али сам је научила. У 1 сати после поноћи рекли су да је песма освојила прву награду и да ће је публика још једном чути. Ухватила ме је паника, али је све завршило добро. У варијетеу је створена лепа атмосфера. Било је много гледалаца – Бугара, странаца…

Мими Николова је једна од првих џез певачица у Бугарској. Била је солисткиња Биг бенда Бугарског националног радија, оркестра „Балкантон,“ као и формације „Џез фокус`65“ – квартета који је основао Милчо Левијев по идеји писца Радоја Ралина. Певачица је успешно учествовала на фестивалима у Сопоту, Пољска (1967), Сплиту, Југославија (1969), Варадеру, Куба, Токију, Јапан (1977). Знатан део њене каријере протекао је у уској сарадњи с Иваном Стајковим.

Написао је много песама за мене. Најупечатљивија је била „Once Again“ коју сам представила у Јапану. Иван је потписао и текст на енглеском језику. Већина фестивала тражи ноте песама, док је за овај био потребан снимак. Снимили смо је на БНР. У конкуренцији од 1.780 композиција из свих делова света ова песма је доспела до финала. У Јапану смо имали само две пробе, на другој сам отпевала само четири такта. Невероватан професионализам су показали сви представници фондације „Јамаха“ који су учествовали у организацији тог догађаја. Концерт је одржан у сали са 13.000 седишта, била је дупке пуна, допали смо се публици. Један јапански композитор ми је предложио да изведем његову песму и представим Јапан на фестивалу на Малти, а други на фестивалу у Флориди. Али је Министарство културе као једина институција која је тада водила рачуна о наступима бугарских уметника категорично одбило да дозволи да се то догоди.

„Мост заљубљених“, „Све што је лепо на овом свету плаво је,“ „Двоје улицом идемо“ и још пуно песама је Иван Стајков компоновао за Мими Николову. На концерту ће певачица заједно са Мишом Јосифовим, труба, Вилијем Стојановим, тромбон, Борисом Таслевим, бас, и другим чувеним музичарима извести своје хит песме и неке омиљене џез стандарде. За клавиром ће је пратити Петар Железаров, њен дугогодишњи партнер на сцени.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив