Љубитељи правог киселог млека и бугарске традиције из разних крајева земље, па и из иностранства одавно су испланирали да 30. јуна посете редовно издање Празника киселог млека у граду Трну, надомак границе према Србији. Место у којем се ова фешта уприличава није случајно изабрано. Пореклом из Трнског краја, конкретније родом из села Студен Извор, је др Стамен Григоров, који је далеке 1905. г. први у свети идентификовао један сој бактерије као главни покретач врења млека. Назвао га је по имену своје домовине – Lactobacillus Bulgaricus.
Организатори догађаја који ће се одржати на градском тргу су општина Трн, „Ел Би Булгарикум“ – једина бугарска државна компанија која производи и тргује млеком и млечним производима и Фондација „Др Стамен Григоров“. Ове године програм празника ће се разликовати од досадашњих, тврдиЈулија Григорова, рођакиња Стамена Григорова и председница фондације:
„Ранијих година учествовале су многе велике млекаре. Оне су представљале своје производе и посебно новине на тржишту. Поред њих наступали су и локални фармери. То је омогућавало да се упореде млеко, сир, качкаваљ са мањих фарми и из млекарске индустрије. Ове године смо решили да поред нашег традиционалног партнера у организовању празника, компаније „Ел Би Булгарикум“, не позивамо друге млекаре. Тако ћемо пружити шансу локалним фармерима и сточарима из мањих газдинстава да представе своје производе. У нашем подручју пашњачка исхрана је одлична, па је млеко високог квалитета. Тако ћемо гостима пружити прилику да пробају месне производе.Надаље намеравамо да у Трну бар двапут месечно организујемо пијаце на које ће локални фармери износити своје производе. Оне ће бити атрактивне и за туристе који посећују ово подручје и његове знаменитости – кањон реке Јерме, Музеј киселог млека и Музеј бусинске керамике“.
Поред разних врста киселог млека – крављег, овчијег и козјег, на празнику ће бити представљено и локално занатство – грнчарство, дрворество, предење, хеклање и штрикање. Биће организовано такмичење за домаћа јела. Љубитељи доброг залогаја моћи ће да пробају сочне пите и савијаче и друга пецива, спремљена са киселим млеком или таква која иду уз кисело млеко.
Која је разлика између традиционалног бугарског киселог млека и на Западу популарног јогурта?
„Пре свега бугарско кисело млеко спада у здраву храну. Оно није заслађено, нема никаквих додатних састојака који мењају укус природног млека, али пријају љубитељима хране западњачког типа. Киселкост нашег млека на коју су Бугари навикли условљена је присуством бактерија Lactobacillus Bulgaricus у њему. У последње време оно је све траженије међу Европљанима и Јапанцима“ – објашњава Јулија Григорова:
„Јапанци по традицији долазе на Празник киселог млека у Трну. Ове године доћи ће нам и Корејанци. А догодине, пошто сарађујемо са једним норвешким програмом, дочекаћемо и госте из неких европских земаља које учествују у том програму, а то су Румунија, Аустрија, Хрватска.“.
Није случајно што бугарско кисело млеко све више добија на популарности у свету. Бактерија Lactobacillus Bulgaricus која спада у групу пробиотика, побољшава цревну флору укључиво и приликом лечења антибиотицима, повољно утиче на стање онколошких болесника, на пацијенте са стомачним тегобама, болестима јетре и имуноинсуфицијенциом. Трговци понекад нуде као кисело млеко производе који су по својим показатељима далеко од традиције.
Како у ванлабораторијским условима оценити квалитет киселог млека, питамоЈулију Григорову:
„Без хемијске анализе можемо рећи само да је традиционално млеко оно које је киселкастог укуса и није превише густо. Густо млеко по правилу садржи стабилизаторе и друге адитиве који продужавају његов рок трајања, нешто што одговара трговцима. Најбоље млеко је оно које је укисељено код куће. Имамо изузетно добре потквасе. Неке бугарске компаније извозе их у иностранство. Ко има могућност да набави домаће свеже млеко, најбоље је да га сам укисели, уколико не зна како се то ради, нека се научи“, саветује Јулија Григорова.
Превод: Ана АндрејеваУ Регионалном природњачком музеју у Пловдиву одржава се тродневни „Ледени фестивал“ који траје до 15. децембра. Фестивал је посвећен Светском дану Антарктика (1. децембар) и део је низа активности организованих током читавог месеца. Циљ је скретање..
Делегација бугарских социјалиста у Европском парламенту организује дискусију под називом „Желим да ме чујете!“ Овај догађај има хуманитарни карактер и посвећен је проблемима и изазовима са којима се суочавају деца и млади са оштећеним слухом, као и..
Русенски универзитет организује низ догађаја намењених страним студентима који студирају у овој институцији. Циљ иницијативе је упознавање младих са бугарским традицијама, културом, историјом и обичајима, као и њихово укључивање у образовни процес и..
Председница Прогресивног савеза социјалиста и демократа, Ираче Гарсија Перес, учествовала је на Самиту са новинарима водеће европске радиомреже..