Самит НАТО у Бриселу који је јуче завршен биће запамћен по реакцијама изазваним предлогом америчког председника Доналда Трампа да свака земља чланица Алијансе за одбрану предвиди 4% свог БДП-а. Ова тема је била довољно осетљива и док је тражено да се трошкови за одбрану повећају до 2% БДП-а, а идеја о дупло већем расту је изазвала збуњеност и недоумице. У крају крајева се ситуација смирила, председник Трамп је порекао да је претио напуштањем НАТО, а расправа о евентуалном повећању војних трошкова са 2% на 4% је засада одложена.

Бугарска делегација је заузела, тако рећи, очекиван став који су делили и многи други савезници и који се може оквалификовати као уздржан. Председник Румен Радев, који је предводио бугарску делегацију, прокоментарисао је да се на подизање оперативне способности земље не сме гледати као на нешто што се намеће споља, већ као на потребу,“ те подсетио да се у складу с одлуком Консултативног савета за националну безбедност Национални акциони план повећања трошкова за одбрану до 2% БДП-а треба преиспитати до септембра ове године. 

На одржаном у оквиру самита НАТО састанку министара одбране савезничких земаља, министар одбране Красимир Каракачанов је рекао да према извршној власти у Бугарској висина износа издвајања за НАТО треба да буде усаглашена са темпом реализације пројеката модернизације оружаних снага. Последњих месеци су донете тешке одлуке о дотичној модернизацији која се тиче ратног ваздухопловства, копнених и војно-поморских снага, али њени параметри још нису коначно утврђени.

Треба поменути да ставове које је Бугарска заузела на самиту НАТО у Бриселу нису изражени „ад хок“ у контексту тензија проузрокованих питањем повећања војних трошкова, него су добро промишљени и већ су изношени на претходним међународним форумима. Тако, рецимо, почетком маја је на неформалном састанку министара одбране земаља ЕУ у Софији, током бугарског председавања Саветом ЕУ, премијер Бојко Борисов прокоментарисао да је захтев НАТО да земље чланице издвајају 2% свог БДП-а сувише озбиљан. Према председнику владе, ако свака земља чланица пакта издвоји 2% свог БДП-а за одбрану, износ који ћемо добити премашиће трилионе, а није ни потребно да свака земља купује „на кило.“ Министар Каракачанов је у Бриселу рекао да износ издвајања за НАТО треба да буде утврђен на основу темпа којим се изводе пројекти модернизације оружаних снага пошто је у мају у Софији премијер Борисов предложио да се изради тачна анализа којој земљи шта би био приоритет.

Влада Борисова се још у 2015. години почела залагати за интелигентну одбрану која налаже да земље чланице НАТО и ЕУ пронађу тачан баланс између националних војних буџета, а војна способност сваке земље да се не подиже индивидуално, већ да се то ради колективно у оквиру војног пакта. Изношење ове тезе није само питање солидарности с идејама НАТО, него и неизбежна последица скромних финансијских могућности Бугарске. Јер су бугарске власти свесне тога да је 1,79 милијарди евра, колико је влада предвидела за модернизацију оружаних снага, можда сувише велики трошак за националну привреду, али с тачке гледишта капацитета који бисмо хтели да имамо када је реч о оружаним снагама, ово је реално један веома скроман износ.