Давид, Емо, Калин и Ева су деца која су на Фејсбуку постала популарна захваљујући добротворној акцији коју су покренула. За само пар дана је иницијативу за прикупљање новца за једно од прихватилишта за псе у близини Софије прегледало, подржало и шеровало преко 150.000 људи.

Четворо пријатеља се упознало пре 3 месеца, а идеја да помогну се родила, као што обично бива, сасвим случајно: 

Све је почело једне вечери кад смо се окупили код једне другарице, правили смо слике и свећњаке за нас а одлучили смо да их продајемо. И пошто сви волимо псе, дошли смо на идеју да то буде у добротворне сврхе. Ово није први пут да помажемо животињама у невољи. Није било новчано, али сам, на пример, хранио псе луталице на улици, прича 12-годишњи Давид.

Прихватилиште којем су одлучили да помогну деца налази се у селу Горни Богров. Капацитет прихватилишта отвореног 2012. године је 840 паса. Упркос напорима државних институција и волонтера, а и смањењу броја уличних животиња код нас, може се рећи да је њихова популација и даље велика. Улицама већих градова лута више од 10.000 напуштених паса, док их у главном граду Бугарске има око 4.000. А новца никад доста.

Једна наша познаница која је била у том прихватилишту испричала нам је да је у критичном стању, објашњава Вања, Давидова мама. Стога смо одлучили да управо њима помогнемо, мислим, псима. Сумњам да бисмо могли да нешто променимо када је само прихватилиште у питању. Идеја нам је да осим хране набавимо и лекове, вакцине, да обезбедимо медицинску помоћ животињама.

Импровизовани хуманитарни базар се налази испред стамбене зграде 769 у софијској четврти Љулин. Посетиоци по симболичним ценама могу купити дечје играчке, књижице, слагалице, накит и друге занимљиве и корисне ствари.

Људи често купују, пре свега предмете које смо ми израдили – слике, свећњаке, фигурице од пластелина, наруквице од гумица. Сад су почели да и они носе по нешто – старе, али добро очуване играчке, боце украшене декупажом, ручно сликано стакло, накит, свећњаке и др. Људи нас подржавају, хвале и желе да се сретну с нама. Ево, рецимо, свратили су неки људи који су рекли да долазе из Лондона, а хтели су да се с нама упознају, о иницијативи су сазнали преко Фејсбука.

Наравно, највећу подршку Давиду, Еми, Калину и Еви пружају њихови родитељи.

Изненадили су нас, каже Давидова мама. А потом смо се обрадовали, пре свега због чињеница да ће некоме помоћи, а и неће готово све своје слободно време проводити пред компјутером или с телефоном у руци. Дирнула нас је њихова одлука да иницирају хуманитарну кампању. Помажемо им како год можемо. Свака мајка је нешто донирала, купујемо материјале за слике, наруквице и сл. У потпуности их подржавамо.

Они су испрва пристали да се опробамо, нико није очекивао да ћемо стећи толику популарност, рекао је Давид са широким осмехом на лицу.

Иницијатива ће трајати до краја лета, а свако ко жели да подржи и помогне идеју и напоре четворо пријатеља може купити ручно рађени предмет или донирати играчке и друге предмете. А деца су обећала да ће посету прихватилишту документирати фотографијама како би показали свима који не верују да ће сав прикупљен новац бити потрошен за добробит паса у општинском прихватилишту у селу Горни Богров.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Десислава Семковска и лични архив