„Школа као средиште заједнице“ је занимљив пројекат који је покренуо грађански покрет Национална мрежа за децу и на којем учествује Средња школа „Христо Ботев“ у граду Кубрату. Идеја која се развија у две фазе усмерена је пре свега на развој школе као средишта које ствара, одржава и повезује заједницу коју чине ђаци, учитељи, родитељи и други учесници у друштвеном животу тог места. Циљ програма је да успешно имплементира модел community school у 33 школе широм Бугарске.

Средња школа „Христо Ботев“ организује различите иницијативе уз подршку невладине организације „Еквилибријум“ из града Русеа.

Главни циљ нам је да подстакнемо активност родитеља када је реч о учешћу у школском животу како бисмо ојачали везу са локалном заједницом и побољшали атмосферу у току наставних активности, каже Нуршен Халилова, учитељица с вишегодишњим искуством и набраја неке од активности:

Атеље за родитеље – Да ли мама зна колико ја знам,“ „Колико познајем своје дете,“ а исто тако и забавне игре у којима учествују деца и родитељи. Организовали смо обуку родитеља под насловом „Позитивно родитељство,“ која је укључивала позориште сенки. Имали смо и обуку родитеља ђака првака „Колико је дете спремно за полазак у школу.“ Организовали смо хуманитарни концерт за дечје одељење болнице у Кубрату како бисмо прикупили средства за куповину нове опреме, а исто тако и сусрете ученика с децом на том одељењу. У јуну је 12 учитеља Средње школе „Христо Ботев“ у Кубрату посетило иновативну средњу школу „Љубен Каравелов“ у граду Варни. Овом посетом је завршена друга фаза пројекта „Школа као средиште заједнице.

О праксама које успешно консолидују заједницу учитељица Нуршен Халилова каже:

Ученици седмог разреда су своје родитеље изазвали на дуел „Да ли мама зна колико ја знам“ или да ли и родитељи знају школско градиво које њихова деца тренутно уче. Учесници су били подељени у два тима – родитељи против деце, разредни старешина је постављао питања која су обухватила све наставне предмете за седми разред. Резултат је био 1:1. Уследио је изазов који су родитељи упутили ученицима – „Хоћеш ли одгонетнути шта сам направио.“ Реч је о забавној игри у којој на основи одређених речи родитељи израђују предмете од пластелина, а деца имају за задатак да одгонетну шта су им родитељи направили. Мајкама је упућен посебан изазов – да везаних очију разазнају ко су њихова деца. Није било мајке која није препознала своје дете. Дан који су родитељи, деца и учитељи провели заједно био је веома забаван а обећали смо једни другима да ће бити још таквих активности и сусрета.

И док су ученици виших разреда радо учествовали у Веселој радионици за израду различитог украса, ученици осмог разреда су своје родитеље изазвали да учествују у иницијативи под насловом „Колико познајем своје дете:“

Разредни старешина је родитељима постављао питања која су деца унапред дефинисала а која су била везана за несташлуке и приче из раног детињства ученика. Сви родитељи су успешно положили овај својеврсни испит. Оживеле су и друге успомене, сви су се забављали. Али наставница није стала ту, она је изазвала родитеље да наброје квалитете, вештине и успехе своје деце. И у томе су се родитељи, кроз сузе радоснице и с нескривеним поносом, одлично снашли, рекла је Нуршен Халилова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије је уступила Средња школа „Христо Ботев“ у граду Кубрату