Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ученици НШФУ „Филип Кутев“ освојили прву награду на фестивалу„Златни Карађоз“ у Бурси

БНР Новини
Фотографија: лични архив

Музичари и играчи из Котела освојили су прво место на престижном Међународном фолклорном фестивалу „Златни Карађоз“ у Бурси, Турска. Последњи у низу успеха репрезентативног ансамбла је признање за висок ниво прве у Бугарској и на Балкану школе за фолклорну уметност „Филип Кутев“ у граду Котелу.

Током своје 50-годишње историје Национална школа за фолклорну уметност (НШФУ) је припремила неколико генерација талентованих музичара, певача, играча. Данас су неки од њих славни диригенти, аранжери, извођачи, инструменталисти, играчи, кореографи, професори у земљи и иностранству. Поред специјализоване обуке, у намери да се бугарска традиционална музика и игре промовишу на високом нивоу, школа организује и богату концертну делатност у земљи и иностранству. Бројна су учешћа солиста и репрезентативних ансамбала на домаћим и међународним такмичењима и фестивалима на којима су освојили престижне награде и признања. Већ неколико година Национална школа за фолклорну уметност „Филип Кутев“ организује национална такмичења „Златна гега“ (Златни штап) и „Песенна дъга“ (Дуга од песама) која окупљају децу и омладину из свих делова земље. Смер за народне игре је у школи отворен 1998. године. Пре пар дана је прославу поводом обележавања 20 година постојања овог смера означио успех који су ученици школе постигли на Међународном фолклорном фестивалу „Златни Карађоз.“ Више појединости о томе открила нам је гђа Јана Дочева, уметнички менаџер НШФУ „Филип Кутев.“

Велика част ми је што ми је од 2003. године указана прилика да представљам групе и ансамбле наше школе на међународним такмичењима и фестивалима. Успешно сарађујемо са директорком школе госпођом Маријом Градешлијевом. На 32. издању фестивала „Златни Карађоз“ такмичили су се ансамбли из 23 земље. Програм ученика Националне школе за фолклорну уметност „Филип Кутев“ – Котел припремили су кореографи Мирослав Типовски и Константин Константинов, који су професори географије. Програм бугарских играча и музичара очарао је публику и жири динамичном градацијом и сценским наступом који је открио магију, лепоту и емоције које носе бугарска традиционална музика и игра. Наша деца – играчи и музичари, имала су бриљантан наступ и заслужено су славила. Ове године су на фестивалу учествовали ансамбли из Грузије, Северне Осетије, Украјине, Белорусије, Казахстана… Посебну пажњу су привукли извођачи који су представили музику и плес с Кавказа. Наравно, није остало непримећено и учешће ансамбала из Бразила, Македоније и с Индонезије, али су најбољи од свих били наши ђаци. Без обзира на то што су још деца, они су се одлично представили.


Чланови жирија су били стручњаци из Јужне Кореје, Македоније, Турске, Португалије, Пољске и др. За разлику од бројних конкурса у свету и код нас, на којима свака пријављена екипа плаћа за учешће, фестивал „Златни Карађоз“ је то другачије регулисао. Све трошкове учешћа покрива земља домаћин, стога је и селекција учесника толико строга. И није битно хоће ли неки ансамбл проћи  у другу етапу такмичења, јер је чињеница да је одобрен за учешће у првој етапи већ сама по себи довољно велико признање за висока уметничка достигнућа, рекла је гђа Јана Дочева.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20