Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Наше дете освојило светску награду за најбољи есеј о очувању океана

БНР Новини

Има свега 12 година, али је есејом на тему: „Очување океана и морских ресурса“ одушевио и научнике. Александар Паскалев је ученик Средње школе „Алберт Ајнштајн“ у Софији. Пише песме, воли да чита књиге, а најомиљенија му је научна фантастика. Занимају га проблеми везани за заштиту животне средине и тражи решење за загађење водних ресурса. Све га је ово одвело у клуб за талентоване ученике у склопу програма Министарства образовања и науке, у којем деца имају прилику да нешто више сазнају о глобалним циљевима одрживог развоја УН. У клубу је Десислава Огњанова децу припремила за учешће на међународном такмичењу у писању есеја на енглеском језику на тему посвећену овим циљевима. Због бољег познавања језика је професорка енглеског радила углавном с ученицима виших разреда, али је од ове године укључила и ниже разреде. Тему коју је Алекс разрадио тиче се живота испод воде. Тако је Алекс саставио свој план очувања и управљања океанима, морима и морским ресурсима.

Александрова идеја ме је одушевила, а наиме, он је у улози становника астероида који покушава да кодираним порукама које шаље преко Земљана реши проблеме загађења океана и мора, прича с нескривеним одушевљењем Десислава Огњанова. Деца имају невероватне идеје и ако их ми, одрасли, узмемо у обзир, можемо управо у њима да нађемо решење.


Снимка
У конкуренцији од 700 ђака из укупно 54 земље је есеј бугарског ученика очарао жири и он је позван у град Викторију на Сејшелима где је учествовао у школској дебати финалиста. Дебата је традиционално била посвећена глобалном циљу одрживости. И пошто је 2018. проглашена годином коралних гребена организатори су изабрали Сејшеле. Учесници дечје конференције су подељени у четири групе које заступају интересе владе, грађана, пословних кругова и научника. Алекс је био у групи научника који нуде занимљиве и практичне идеје:

СнимкаПрва идеја је била о морским фармама за различите врсте рибе у приобаљу како би се ограничио риболов. Друга је била о одржавању чистоће океана које да буде законом регулисано. Трећу ствар коју сам предложио биле су мере за смањење емисија угљен-диоксида јер трећина њега одлази у море. Да се забрани употреба вештачких ђубрива која путем река загађују водене басене. И на крају – да цене соларних машина буду ниже него цене бензина како бисмо имали одржив живот.

Након успешног наступа на дечјем скупу је Александар изабран за портпарола деце на састанку којем су присуствовали представници академске јавности, пословних кругова и власти. Током ове дебате су посебну пажњу привукле његове креативне идеје о озонским облацима који би заменили озонски омотач; риби која се храни отпадом; магнету за пластику који ће се звати пластнет; чамцима са сонаром…

Према Алексу, оно што је најопасније за океане јесте пластични отпад који се споро разграђује. На Сејшелима је Алекс био очаран природом и огромним слепим мишевима који навече лете у великим јатима. Спријатељио се с децом из различитих делова света:

Упознао сам много деце, а највише времена сам провео у друштву двојице дечака из Либана, прича Александар. Међу идејама осталих учесника допала ми се она о роботима који би сакупљали отпад испод воде и дроновима који ће облетати изнад плажа и снимати, а исто тако и о сиренама које ће се укључивати кад је неки чамац претоварен рибом.

Оно што је лепо на овом такмичењу јесте да се најкреативнији есеји, они који су заузели прва места, шаљу УН као глас деце приликом доношења одлука о одрживом развоју до 2030. године, каже Десислава Огњанова.

А чиме ће се бавити Александар за 12 година? Да ли ће се посветити науци или фантастичним романима – још није одлучио, има времена до тада. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лични архив



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Храна или грејање?“, домаћинства у Источној Европи ове зиме без дилеме, у западноевропска пред изазовом

С приближавањем зиме, многи становници Европе постављају питање како ће сезона утицати на њихове финансије и да ли ће бити приморани да бирају, на пример, између топлог дома и пуног фрижидера. „ Бугарска домаћинства, као и европска, морају се..

објављено 10.12.24. 12.25

Дина Џевали из Сирије: Имала сам осећај потпуне безизлазности, у Бугарској ми ништа није тешко

Опстанак милиона људи широм света, који живе у условима рата, глади, болести и огромног очаја, свакодневно је на коцки. Нису ретки случајеви када је наш приступ према емигрантима из таквих земаља помао непријатељски. Можда је оно што су доживели..

објављено 9.12.24. 11.55

Бугарско културно друштво „Мартеница” из Штутгарта слави 20 година постојања

Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година Мартенице”. Званични догађај ће се одржати 7. децембра у 17.00 часова по локалном времену, преноси БТА...

објављено 7.12.24. 11.30