Сања да направи грандиозно научно откриће које би спасло човечанство од опасности која му прети – тиме као да жели да оправда име које носи, а које га сврстава међу звезде. То је Звездин, има 17 година, ученик је Националне природно-математичке гимназије; иначе мислилац, проналазач и визионар.
Недавно је Звездин Бесарабов освојио награду на највећем такмичењу за средњошколце у свету у оквиру Интеловог Међународног сајма науке и инжењерства. Захваљујући фондацији „Мохиба” краља Саудијске Арабије која подржава обдарене и креативне младе људе он ће имати шансу да се упише на универзитет на коме жели да студира. Елаборат који је представио на такмичењу обрађује тему о криптовалутама чији је трансфер презумптивно јавно доступан. На бази ове информације и уз помоћ вештачког интелекта он нуди инструмент за њихово тачније прогнозирање, рецимо како ће се у будуће мењати њихова цена, на какво ће интересовање наићи.
Већ на првом часу из информатике у првом разреду гимназије сам схватио да је са свега неколико редака исписаних кодовима могуће створити једноставан компјутерски програм – прича о својим почетним покушајима у проналазаштву Звездин Бесарабов. – То ме и данас пали – могућност да стварам нешто ново. Најпре сам направио неколико компјутерских игара, а једну од њих објавио у продавници за апликације које се инсталирају на Android. Затим сам изумео машину, која памти рукопис свог корисника и може да њиме испише текст на листу папира, користећи хемијску оловку. Неки људи су одавно заборавили да пишу ручно, али се на тај начин може вратити значај рукописног текста, а да при томе не треба да се једно те исто преписује више стотина пута. Рецимо, на позивницама за венчање чији рукописни текст дира у срце.
Један од догађаја који се Звездину урезао у памћење је његов одлазак у ЦЕРН (Европску организацију за нуклеарно истраживање), где научници помоћу великог сударача хадрона покушавају да открију порекло и фундаменталне законе природе. Веома је инспиративно срести толико људи који су без изузетка паметнији од тебе, то ме је мотивисало и истовремено улило наду у будућност човечанства, каже Звездин.
По њему су глобални проблеми, са којима се све чешће суочавамо, изазвани загађивањем околине, укључиво океана и неефикасном социјалном политиком у многим регионима света. На жалост политичари запостављају опасности које прете човечанству и не мисле да је развој науке нужни приоритет. Једино су научници међутим у стању да спрече пропаст у коју незајажљиво срљамо, категоричан је он.
Хокинг је био реалиста када нам је посаветовао да потражимо нову планету – ако људи и даље игноришу глобалне проблеме света, није искључено да западну у ситуацију када ће морати да напусте Земљу јер су већ активирани бројни неповратни процеси – каже Звездин Бесарабов и такође се усуђује да да своју прогнозу будућности – За пет или десет година скоро сва радна места отвараће се искључиво роботима, људе ће заменити вештачка интелигенција. Зато ученици и студенти треба да се носе са изазовима новог света – више им није потребно да уче напамет разне чињенице и обављају поновљиве операције, него морају развијати креативност јер само њу аутоматизација не угрожава. Верујем да ће људи увек настојати да стварају нешто ново, јер је у томе смисао њиховог постојања. Све остало што они умеју, то већ могу да врше и машине.
Превод: Ана Андрејева
После скоро 80 година, у Бугарској је формирана нова гнездилишна колонија угроженог кудравог пеликана. Птице су населиле вештачка острва, која је изградило Бугарско друштво за заштиту птица у зони „Комплекс Мандра-Пода“, делу еколошке мреже „Натура..
Пловдив се нашао на шестом месту листе градова са највећим саобраћајним гужвама у свету, иза Мексико Ситија, Бангкока и Букурешта, док је Софија на 52. позицији. Истраживање је спровела агенција „Том Том“, чији су представници прешли 700 милиона..
Бугарска учествује на међународном сајму туризма CMT у Штутгарту, који се одржава од 18. до 26. јануара 2025. године. Овај престижни догађај посвећен је камперима, караванингу, моторциклизму, бициклистичком туризму, голфу, SPA туризму, крстарењима и..
Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава..