У јужном заливу Антарктика налази се острво где је смештена бугарска поларна станица „Св. Климент Охридски”. Прва наша истраживачка експедиција стигла је на Антарктик у пролеће 1988г. и ставила почетак континуираним научним проучавањима леденог континента. То су најекстремнији услови за преживљавање на планети – каже проф. Христо Пимпирев – геолог и руководилац поларних експедиција.– Температуре на Јужном полу су сличне онима на Марсу, свеједно си на некој другој планети. Тамо је најнижа икада измерена температура минус 89 степени, али се током поларног лета обично креће између минус 15 и минус 38 степени Целзијусових.

Напредовањем технологија острво Ливингстон постаје све насељеније.У близини бугарске истраживачке базе су станице још 7-8 држава – Шпаније, Русије, Уругваја, Аргентине, Кине и др. Зато проф. Пимпирев каже да све те земље скупа управљају овим континентом.  Бугарска је једина земља са Балкана која у току 30 година одржава базу у којој се сваке године извршавају конкретни задаци – каже научник и наставља:

Тамо нисмо у балканском окружењу. Заједно стварамо историју – јако сам се изненадио када су ми предали прву пободену на острво бугарску тробојку, која је одавно била нестала. Тада смо колега Борислав Каменов и ја радили са британским геолозима и заставу оставили на место на којем је било планирано да подигнемо поларну станицу. Остале моје колеге  путовали су руским ледоломцем на који су биле утоварене две куће које су ставиле почетак поларној бази Бугарске 1988. г. Заставу смо поставили на прву бугарску кућу, коју смо касније из милоште називали „Хроми пас“. То се догодило месец дана пошто су се и Шпанци сместили ту негде близу.

1990. г. када су бугарски истраживачи морали да привремено прекину рад због политичких преокрета у Бугарској, Шпанци су решили да обиђу зграде у суседству. Они су открили две празне кућице и док су се питали чије могу бити, у једној леденој пукотини су открили бугарску тробојку и понели је за успомену. Недавно су, поводом округле годишњице прве експедиције, послали Бугарима на поклон ову заставу. – Место јој је, наравно, у музејској збирци коју смо пре 5 година приредили у Националном историјском музеју у Бојани код Софије. Мислимо да је то тако јер су бугарска антарктичка истраживања део наше најновије историје. Познато је да Бугари нису ниједну заставу изгубили у рату, а ево сада, вратила нам се и прва тробојка која се вијорила на првој нашој згради на Антарктику.

Бугарски научници обављају на острву Ливингстону истраживања значајна за светску науку. Она су из области геологије, климатских промена, подизања нивоа мора, сеизмичке активности, зоологије са посебним освртом на бескичмењаке, утицаја ултраљубичастог зрачења на човекову кожу и др. Бугарска поларна станица је уједно и знаменитост острва, јер је овде сачувана прва кућица у којој су се сместили чланови прве експедиције пре 30 година. Од 2015. године „Хроми пас“ ужива статус културно-историјског објекта наледеном континенту. А то значи да се мора очувати у аутентичном облику.

„Хроми пас“ једна је од најстаријих зграда на острву Ливингстон уопште. Ова кућа од свега 18 квадрата била нам је спаваоница, кухиња, место за обављање научног рада и за одмор – прича проф. Христо Пимпирев. – У њој је живело осам, каткад и 12-13 људи. Поларне експедиције су нешто ново у историји наше земље, па смо тамо све урадили својим рукама. Рецимо један сто са брода „Михаил Сомов” служио је као кревет, а висио је са плафона. Да би неко тамо легао, требало је да се провуче кроз отвор пречника 90 см између плафона и кревета. Правили смо клупе, лежајеве од дасака, на зидовима смо цртали мапе и сликали нешто што би ентеријер учинило пријатнијим. Тамо се и сада налазе прве радиостанице помоћу којих смо се повезивалиса колегама и родбином у Бугарској. Ова зграда је задржала атмосферу Бугара који су крајем прошлог века радили на том континенту.

У септембру у дворишту Националног историјског музеја биће изложена макета„Хромог пса“ – тачна копија прве бугарске зграде на леденом континенту.

Превод: Ана Андрејева