Потрошачке цене у Бугарској су за 44% ниже од оних у другим земљама ЕУ, саопштио је Евростат. Овај закључак сврстава нашу земљу на место шампиона у Заједници по јефтиноћи, а иза нас су Румунија и Пољска. Кад су већ цене упола ниже, требало би да Бугари буду међу најсрећнијим људима и на неком од водећих места по потрошњи у свету. Ствари, међутим, не стоје тако. Цене можда и јесу ниске али су плате још ниже. Стручњаци израчунавају да су зараде и пензије у Бугарској од 5 до 7 пута ниже од оних у развијенијем делу Европе. Ево једног примера: минимална зарада у Бугарској износи 261 евро, док је у Француској она 1.498,50 евра. Код нас је просечна месечна зарада 550 евра, а у Данској – 2.575,68 евра, у Белгији најнижа пензија износи 1.221 евро, а у Бугарској – 102 евра.
Да би слика бугарског „благостања“ била сасвим јасна треба видети шта ови дохоци представљају у смислу куповне моћи. Ту ствари у Бугарској не изгледају тако лоше, јер према низу истраживања и експерата, куповна моћ Бугара износи око 60% куповне моћи становништва развијенијих европских држава. Ваља додати да је ова куповна моћ, мерена реалним дохоцима становништва, последњих година у сталном порасту за 7% до 10 % годишње. Упркос томе, економски стручњаци сматрају да овај темпо није довољан да би се у догледној будућности достигао ниво у централној и западној Европи. То се, са своје стране, може показати препреком жељи Софије за придруживањем тзв. „Клубу богатих” где је животни стандард далеко изнад оног у Бугарској.
Као најјефтинија земља у Европи Бугарска је потрошачки рај за оне који желе да купе обућу, намештај, образовање, превоз, одмор. Међутим, не стоје тако ствари кад је реч о прехрамбеним производима и безалкохолним пићима. У Румунији и Пољској они су јефтинији него у Бугарској.
Куповна моћ новца зависи и од смањења вредности валуте због инфлације. А она је резултат низа фактора међу којима знатну улогу игра тражња – што се више нека роба купује то је већа жеља њених произвођача за повећањем цене те робе. Ова појава се запажа и у Бугарској где су, након скоро три године дефлације, у последње време забележени инфлаторни процеси који премашују 2% на годишњем нивоу. А ово поскупљење је важно за целокупну бугарску привреду из разлога што је раст БДП последњих неколико година резултат управо потрошње која би се код веће инфлације могла и успорити, а она пак би обесхрабрила и поколебала потрошаче.
Коначно Бугарска је најјефтинија земља у ЕУ. Она је, међутим, и најсиромашнија због ниске куповне моћи становништва. Бугари тешко живе упркос привидној јефтиноћи која, ако је судити по дохоцима становништва, није никаква јефтиноћа. Мало је оних који имају довољна према европским стандардима примања и себи могу приуштити трошкове веће од свакодневних и најнеопходнијих. Ипак, Бугари се не предају! Многи раде на неколико места а најпредузетљивији одлазе у иностранство у потрагу за бољим животом – за себе и своју породицу. Живети у Бугарској новцем зарађеним у иностранству заиста је јефтино. Јефтино је и страним туристима који воле наша одмаралишта и радо овде долазе. У привреди се не дешавају чуда преко ноћи – процеси траже време и услове. У том смислу Бугарска је на исправном путу, јер и држава и сваки појединац помно пазе како троше, а и човек пажљиво бира у шта ће уложити муком зарађени новац да би за њега добио оно најбоље.
Превод: Албена ЏермановаБДП Бугарске је 2023. године порастао за 1,9% у односу на 2022. г, што је за 0,1% више него првобитно најављени раст од 1,8%, саопштио је Национални завод за статистику. Председник института Атанас Атанасов рекао је да промена долази након ревизије свих..
Државни гасни оператер „ Булгаргас“ ангажовао је правног консултанта за заштиту интереса бугарске компаније по уговору закљученом с турском државном компанијом „Боташ“ о складиштењу и снабдевању природним гасом. У складу с уговором, „Боташ“ ће до..
Тајвански технолошки гигант преговара о изградњи велике производне базе на територији Економске зоне Тракија, код Пловдива. Ово је саопштио министар за иновације и раст Росен Карадимов, који се упознао са током радова на изградњи неколико великих..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..