Израда чипке је за многе само плетење једном иглом. Али је мало ко упућен у тајне израде калоферске чипке која се у земљи појавила крајем 19. века. Технологија плетења калоферске чипке је иста као она за израду бриселске чипке. Оно по чему се наша чипка разликује од бриселске је обилато коришћење мотива природе – ружа, лала, сунцокрета, рунолиста, житног класја. Све су то ствари које су овом занату додали „бугарску ноту.“

У Калоферу су је звали „белом магијом“ пошто је у прошлости од трговине чипком живео читав град. Након што је Калофер био спаљен и сравњен са земљом у Руско-турском рату (1877-1878), чипка је постала главно средство преживљавања.

Године 1910. је у Калоферу отворена прва и једина у земљи Чипкарска школа „Трудољубије.“ Двогодишњу обуку прошло је око 1.800 жена и девојака. Традиција плетења чипке је и данас жива у Калоферу. Овој уметности је посвећен и празник на који се у Калоферу окупљају мајсторице заната из свих делова земље.

Како би се сачувала и промовисала традиција прављења чипке је 15. августа ове године у граду своја врата отворио Креативни центар чији је главни задатак прикупљање узорака чипке и докумената везаних за овај занат. Циљ који смо себи поставили јесте да чипку представимо као савремену уметност, али и као извор преживљавања за становнике Калофера, каже Антоанета Прванова, председник читалишта „Христо Ботев – 1869“ у Калоферу и додаје:

Сви смо се сложили да чипка заслужује да добије свој дом у Калоферу. Фондација „Пловдив 2019“ је нас подржала како бисмо створили визуелни идентитет Центра за калоферску чипку. Зграда центра је обновљена захваљујући донацијама грађана и средствима из буџета читалишта. Много добровољаца је уложило огроман рад и труд, дакле, све су направили становници Калофера са пуно љубави, жеље и преданости.

Како би схватили праву вредност ове уметности, људи треба да се упознају с технологијом и начином израде чипке. У супротном ће она увек будити асоцијацију једино и само на машинску чипку или плетење једном иглом. Кад виде колико времена и труда се улаже у њену израду, тек тад ће оценити њену лепоту и финоћу. У Центру ће се организовати демонстрације плетења, а у поставци „Златни фонд калоферске чипке“ ће бити изложени и модели разних мајсторица. Изложене предмете су пре више година за време кампање уступили грађани Калофера, али, нажалост, нису набављене информације о појединим моделима и годинама израде.

У Калоферу није био период традиционалног одевања. Откад постоји овај град, људи су поштовали градски одевни стил западног света: На фотографијама којим располажемо жене нису у ношњама. Али су ове ствари давно заборављене, каже Антоанета Прванова.

А истина је да је калоферска жена била веома елегантна, држала је до свог изгледа. Иницијатива за израду чипке која је покренута након Ослобођења Бугарске од Османлија (1878) и њено пласирање на западноевропско тржиште, где је била високо цењена и скупа роба, спасла је град од пропадања у поратним годинама. Жене су плеле, а мушкарци су од челика и дрва правили опрему потребну за израду чипке. Захваљујући масовном раду из Калофера су полазиле коњске запреге натоварене чипком. Израда чипке, у великим количинама, доказује да је Бугарин пронашао начин да опстане и у најтежим временима. Ма шта год се десило и упркос свему, ми ћемо опстати. То важи за све Бугаре. Ако смо се изборили са свим тешкоћама, онда идемо напред, рекла је Антоанета Прванова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: kalofer.bg, muzeibotev.com, dnevnik.bg, БГНЕС и архив