Августовско сунце се спустило на средњогорска брда. Својим зрацима обасјало је старе зидине које су попримиле другачију боју, израз и ефекат.

Овим речима је патријарх бугарске књижевности Иван Вазов описао Хисарју пре више од 130 година. Према стручњаку за завичајну историју Атанасу Канчеву, Вазов је волео да се поподне прошета овим одмаралиштем у загрљају Средње горе, да ужива у заласку сунца и погледу који пуца с јужног зида некадашње тврђаве.

Вазов је једно од својих омиљених места опевао и у песми „Отаџбино драга, како си ти лепа“ (1882).

1882. године је влада издала Правилник о експлоатацији хисарских минералних извора, а у Пловдиву је чешки хемичар Состержонек направио прву у Бугарској анализу квалитета минералне воде из пет извора на подручју Хисарје.

Године 1897. је Вазов написао: Мислим да ове минералне воде у Хисарји имају велику будућност. Оне су право богатство за овај диван крај… Од човека се очекује, тј. од нас, да то паметно средимо и искористимо ова народна богатства.

Тиме је означен почетак организованог бањског туризма код нас.

Век касније, 1993. године, археолози су пронашли великолепан бањски комплекс који открива непознате чињенице из историје насеља насталог у близини минералних извора. Још за време Одриске краљевине на овом месту су подигнути нимфеуми. Када су 46. године Римљани освојили Краљевину ово мало насеље је ушло у састав диоцеза Тракија. Минерални извори су постајали све привлачнији за имућније људе и средином 2. века је почела изградња бањско-термалног комплекса.

Сам цар Диоклецијан, који је имао бубрежне тегобе, нашао је спас у топлим минералним изворима. 293. године је насеље названо по њему и постало је трећи по величини град у провинцији Тракија, после Филипопола и Августа Трајане. Изграђени су комплекс с резиденцијом, амфитеатар, терме, касарне, гробница и зидине утврђене са 44 куле и четири велике капије.

Данас можемо видети западну и главну јужну капију, познату још као Камилите, пошто личи на две камиле. 

По паду Римског царства, Диоклецијанополис је извесно време био велики хришћански центар. Најездом Османлија, упркос великом отпору који су пружили, велики део мештана је убијен, а насеље – уништено. Занимљиво је поменути да минерална вода у базенима које су некада Римљани изградили и данас циркулише у добро очуваној римској водоводној мрежи и канализацији.

Римске терме из 4. века, које се данас налазе у парку „Момина слза,“ на површини од 3.000 квадратних метара, откривене су још 30-их година минулог века. Ове римске терме су једне од ретких у Европи које су местимично сачуване готово до крова. Захваљујући европском пројекту „Развој културно-историјских атракција на територији Општине Хисарја“ терме су конзервисане и делимично рестаурисане. Како би промовисали туризам у овом крају, из општине намеравају да посетиоцима комплекса омогуће купање у минералним водама у римским базенима.

Алејом јужно од минералног извора „Момина слза“ можете доћи до римске гробнице из 4. века. Ходник са степеницама је дуг неколико метара и води до улаза у погребну комору украшену зидним сликама и шареним подним мозаиком. Према археолозима, ово је једина пронађена у Бугарској римска гробница чији је подни мозаик одлично очуван.

Огромни паркови и добро уређене пешачке стазе у околини града туристима пружају могућност да уживају не само у градским пејзажима, већ и у панорамним погледима на Тракијску низију, Родопе, Рилу и Средњу гору.

Међу знаменитостима града је и „Вила Петрович“ – дом за рекреацију писаца, који чува дух славних бугарских стваралаца међу којима су Јордан Јовков и Дора Габе. А њихове приче ћемо оставити за неку другу прилику.

Аутор: Дарина Григорова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Дарина Григорова, БГНЕС и bg.wikipedia.org