Група заљубљеника у планине одлучила је да Уједињење Бугарске, које славимо 6. септембра, обележи четвородневним трекингом на Пирину. Њихов водич је Димитар Димитров који се још од малих ногу заљубио у планину. Разлог је можда то што је родом из Јетропоља и одрастао је на Старој планини, а његова мајка је радила у Природњачком музеју што му је пружило могућност да сваки распуст проводи у природи.
Већ одрастао Димитар је одлучио да људима покаже лепоту Бугарске и води их на познате, али и непознате дестинације. 6. септембра ће он и његово друштво покушати да освоје врх Вихрен (2.914 м), који су у прошлости звали Елтепе или Врх бура, с којег се пружа поглед на географске области Тракија, Мизија и Македонија – идеал бораца за Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије.
Димитар трага за стварима које повезују људе и за њега границе нису хоризонталне, већ вертикалне. Оне не раздвајају, нити изолују људе, него их изазивају да развијају своје способности. Таква граница је и планински врх.
Какви су људи који воле планину?
Профил љубитеља планине је шаролик, каже Димитар. Исто као што је на послу или пак у метроу. То што их спаја јесте њихова спремност да рачунају на властите способности, вештине и знања. Ближи сусрет с природом их не плаши. Они природу поштују, припремају се за њу, обраћају се стручњаку за помоћ, а све то раде без страха. Имају вољу да изађу из своје зоне комфора. Устају рано ујутро и уместо да лешкаре цео дан, они улажу напоре, а знају да их на крају не чека луксузни хотел.
Највећа награда су призори који одузимају дах и задовољство да си премашио себе. Човеку је урођено да трага за својим идентитетом и смислом живота, а планина је једно од места где можемо наћи одговоре на наша питања. Број младих и старих особа, које воле да прошетају релативно добро уређеним и обележеним планинским рутама код нас, није мали. Нове генерације можда делују размажено, радије посежу за брзом храном, одлазе касно на спавање и не маре за своје здравље, без обзира на тренд органске исхране и редовне посете теретани. Али су две генерације уназад људи били енергичнији и издржљивији. У Бугарској је организовани туристички покрет инициран готово одмах по Ослобођењу земље од Османлија. Дакле, пред нама је добар пример.
Да ли би наше физичко стање и болести од које патимо били разлог да избегавамо планине?
Планина зауставља болести, каже Димитар. Оне се појављују као последица физичких и психичких фактора наше свакодневице, али операције и таблете не лече узрочнике болести, већ последице. Најбољи лек је да се бавимо стварима које хране душу.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лични архив
Света Софија – црква која је дала данашње име бугарској престоници обично остаје у сенци саборног храма Александра Невског. Он се уздиже у самом центру истоименог трга и својом белом фасадом и златно-зеленим куполама доминира градским хоризонтом..
У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале..
Музеј ваздухопловства у Бургасу посвећује месец септембар једном од својих специјалних експоната – хеликоптеру Ми-2, чији је први лет обављен 22. септембра 1961. године. Љубитељи авијације, гости и становници лучког града имаће јединствену прилику да се..
Сваке године 26. септембра обележавамо Европски дан језика. Обележавањем овог дана промовише се вишејезичност, јер је језичка разноликост важна..
Ако би се избори одржали крајем септембра, у Парламент би ушло 7 политичких партија, показује истраживање агенције „Алфа рисерч“. ГЕРБ има подршку..
На иницијативу Савета Европе, 26. септембра сваке године обележава се Европски дан језика. Ова иницијатива, коју подржавају Европска комисија и Савет..