У Регионалном историјском музеју у Софији је отворена изложба „Птице у уметности и цар Фердинанд I” на којој се први пут приказују оригинални акварели аутора који су илустровали једно од највреднијих орнитолошких издања – „Науман, Природна историја птица Централне Европе” (Naumann, Naturgeschichte der Vogel Mittel-Europas). Изложба ставља акценат на неспорни допринос цара Фердинанда развоју природних наука, уметности и музејском раду у Бугарској, као и на његов допринос посебно бугарској орнитологији. Више година се сматрало да је драгоцена колекција од скоро 400 акварела и илустрација изгубљена или уништена за време ратова. У ствари, она се чува у Бугарској.
До овог момента на њу се није гледало као на дело ликовне уметности – каже Христина Грозданова, главни кустос Ликовног фонда музеја. – Од тренутка свог стварања илустрације које су 1905. године објављене у 12 томова, чуване су у различитим музејима. Због вишеструке промене институција којима је била поверена на чување, колекција није нити приказивана нити истраживана. Тренутно је она у власништву Института за биодиверзитет и истраживање екосистема при БАН, а сада нам је уступљена да бисмо приредили ову изложбу.
Изложба укључује и дела бугарских аутора која су рађена у време када су настали и јединствени акварели. Реч је о делима на којима су приказане птице, као и о украсно-примењеним пројектима првих и најпознатијих сликара који су ударили темеље бугарске ликовне уметности. Међу њима су Иван Милев, који је на изложби представљен пројектом корице књиге „Шумске птице” и Николај Ростовцев, познати бугарски иконописац, представљен преко украсно-примењеног пројекта детлића из 1926. године, који је тренутно приказан заједно са пројектима детлића западних аутора.
Занимљиво је што се, упркос разликама у погледу стила и сасвим различитом приступу западних и бугарских аутора, види веза и оно заједничко у сликању птица – наводи Христина Грозданова. – Такође занимљиво је да су за сликање тих птица коришћени модели препарираних птица. У изложби се посвећује пажња и теми лова који је у оно доба везан за научно-истраживачки рад илустратора.
Поред свега тога експозиција укључује и архивске фотографије цара, као и различите друге експонате међу којима је сервис за служење јела од дивљачи с почетка века који је део дворске имовине и четири од 12 томова који сами по себи представљају библиографску вредност.
Ми смо такође приказали један од примерака најскупље у свету књиге под насловом „Птице Америке” Џона Џејмс Одибона, чије су димензије 101х152 см. У једном излогу су изложене оригиналне слике Павела Патева и Николаја Боева, као и рукопис издате 1950. године књиге „Птице Бугарске”.
Иако је издата много касније, она је веома важна, јер представља прво издање које садржи ауторске бугарске слике – прецизира Христина Грозданова.
На изложби се може видети и драгоцени велики званични портрет у уљу цара Фердинанда I, који до сада није приказиван. Он је дело Николе Михајлова, једног од најпознатијих бугарских портретиста, аутора портрета више десетина историјских личности.
Његово приказивање на овој изложби је од великог значаја пошто до сада он нигде није приказиван, што је занимљиво с обзиром на чињеницу да је приказана личност таквог ранга и да је сам сликар познат – каже Христина Грозданова. – За изложбу нам је овај портрет уступљен из приватне колекције, у принципу се он налази у Немачкој и зато до сада није виђен.
Изложба „Птице у уметности и цар Фердинанд I” се може видети до 31. октобра.
Фотографије: Десислава Семковска
Вечерас ће у Првој сали Националног дворца културе у бугарској престоници почети 38. издање најстарије филмске панораме код нас – Киноманије. Фестивал ће отворити најновији играни филм редитеља Милка Лазарова „Стадо,“ чија је светска премијера одржана..
Данас ће у Првој сали Националног дворца културе у Софији почети 38. издање Киноманије. Фестивал ће отворити филм „Стадо“. После успеха филма „Стадо“ и признања на међународним фестивалима, филм редитеља Милка Лазарова, уз учешће Веселе Влчеве,..
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..