Становници Софије ће се ретко запитати, а отуда и оценити бројне таленте који су се родили и радили у некој од административних области у земљи (а има их укупно 28). У конкретном случају је реч о Области Јамбол и њеним сликарима. До краја септембра становници и гости бугарске престонице имају прилику да у просторијама Националне уметничке галерије виде једну занимљиву изложбу на којој је приказано 51 платно из фондова Уметничке галерије „Жорж Папазов“ – Јамбол.
Веома често радимо са колегама из других градова, рекла је на отварању изложбе директор Националне уметничке галерије Слава Иванова. Тако, рецимо, често приређујемо заједничке изложбе, без обзира на то да ли је у питању тематска изложба или изложба која представља једног аутора. У те сврхе прикупљамо радове из свих делова земље и излажемо их. Али ту врсту изложбе дуго нисмо имали. Сматрам да би било лепо уколико ова прва изложба и овај позив који је Национална уметничка галерија упутила другој ликовној галерији у земљи прерасту у традицију. Јер није важно само софијској публици пружити могућност да види све те слике, већ и да подстакнемо љубитеље уметности на путовања у земљи, те да виде дивне радове који се чувају у збиркама ликовних галерија широм земље.
Бар двојица сликара из Јамбола – Жорж (Георги) Папазов (1894-1972) и Георги Попов – Џон (1906-1960), стекли су светску славу. Није занемарив и број оних који су афирмисана имена у Бугарској. А има и оних који нису толико познати, али њихови радови свакако заслужују да буду виђени због своје лепоте и оригиналних идеја.
Жорж Папазов, по коме је названа галерија у Јамболу, од 1924. године до краја свог живота живи и ради у Фрацуској. Учествује на изложбама са емблематским представницима модерне уметности попут Пабла Пикаса, Жуана Мироа и Макса Ернста. Јамболска галерија је у Софији представила неколико његових радова из раног периода које је Папазов, као студент пејзажне архитектуре, насликао 1916. године у Прагу. Ове слике су још увек далеко од надреализма, али одишу свежином и инспирацијом. Управо у Прагу је бугарски сликар истински заволео сликарство и та љубав му је одшкринула врата према успеху.
Георги Попов – Џон такође живи и ради у иностранству – у Француској и Шведској, у појединим периодима свог стваралаштва. 1932. године је у Паризу освојио две награде. Али се он увек враћао у домовину, без обзира на то што му је она донела и многа разочарења. На портрету чувене вајарке Васке Емануилове, који је усликао 1946. године, применио је топле боје и вешто спојио финоћу и психологизам.
Стефан Бачваров (1907-1988) је међу оснивачима Јамболске ликовне школе. На изложби су представљени неки од његових пејзажа са обале реке Тунџа због чега су га звали „песником Тунџе,“ а његови радови су били познати као „тунџански импресионизам.“ Портрет Стефана Бачварова усликао је други мајстор кичице из Јамбола Павел Бакалов.
Ево још неколико имена: на изложби ће бити приказан „Прашњави пејзаж“ савременог уметника Ивана Димова (1947). Реч је о једном модерном раду између јаве и сна, који је испуњен фантазијом и симболиком. Нешто традиционалнији је Панајот Панајотов (1909-1986), који је и педагог. Био је редактор на Националној уметничкој академији у периоду 1953-1962. године. Његова слика „Облак“ представља пасторалу најбољих бугарских традиција. „Дамски портрет“ или „Портрет у жутом“ (1937) Паруша Гогова вешто спаја јасну линију и јарки колорит са једва приметним психолошким детаљима.
Поред радова јамболских мајстора кичице Галерија „Жорж Папазов“ представља и платна других бугарских сликара који су међу најпознатијим класицима, као што су Владимир Димитров-Мајстора и Борис Денев, као и наших савременика, један од којих је недавно преминули Светлин Русев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Национална уметничка галерија и Венета Павлова
Факултет ликовних уметности Великотрновског универзитета „Св. Ћирило и Методије“ обележава 50 година постојања изложбом која обједињује дипломске радове студената и дела активних професора универзитета из старе бугарске престонице. Ова изложба..
Нови документарни филм новинара Бугарске националне телевизије (БНТ) Бојка Василева под називом „Мајке“, посвећен геноциду у Сребреници из 1995. године, изазвао је велику пажњу током дискусије у француском граду Рену. Овај догађај је организован у..
Прича као филмска – често кажемо када чујемо невероватну животну судбину или заплет који би лако могао да буде део филмског сценарија. Ипак, управо филм, модерном, дигитално зависном човеку, који магичне светове књига на хартији заборавља на дну неке..