Фестивалски и конгресни центар у Варни био је домаћин XIV издања Светског фестивала анимираног филма (од 12. до 16. септембра).
„Анимација је толико слободна уметност, са толико пуно занимљивих аутора од којих свако ради на свој начин“– каже проф. Анри Кулев, један од организатора форума и додаје:
„Ове године смо се приликом селекције пунометражних филмова трудили да не толеришемо посебна, формална трагања. Усредсредили смо се на оно што је познато гледаоцима. Велике кинематографије у Европи, које су очувале своју државну структуру, производе много дечијих филмова – у Русији, Француској, Шпанији, Немачкој… А о Кини да и не говоримо – тамо анимирани филм ужива велико поштовање.“
Поред филмског програма фестивал је понудио и мноштво пратећих догађаја:
„Имали смо велики број иницијатива каква је, на пример, промоција књиге Јурија Лазарова – „Чика Весо Обао … поново“, а после тога је отворена изложба анимираних цртежа студената Новог бугарског универзитета у Софији. Мислим да ова изложба треба да постане традиционална. Добро је да нова генерација аниматора има прилику да рано стане на професионалну сцену. Уследила је још једна, традиционална изложба – „Белгијски стрип – 60 година штрумфова“. Први програм је почео краткометражним филмом „Етно“ бугарске студенткиње Елице Костадинове. Он је минималистички, рађен по фолклорним мотивима. Другог дана отворена је радионица за децу. Француски аниматор Карин Миралес је поново била овде. Она је радила са две групе деце – у првој су била деца у неједнаком положају, а у другој – мали мислиоци и аниматори.“
Бугарска је на фестивалу учествовала са седам филмова. Копродукција Белгије, Француске и Холандије „Ова лепа торта“ (This magnificent cake) је освојила Грен При.
„У питању је заиста зрели филм нестандардног формата – краткометражни у трајању од 44 минута“ – прича бугарски члан жирија Весела Данчева. Руски филм „Два трамваја“ (Two trams) је освојио награду за најбољи дечији филм.
Специјална награда у истој категорији припала је поново руском филму – наслов му је „Сурлица“ (Trunky).
Као најбољи краткометражни филм одликован је ирански филм „Лисица“ (The fox).
„Поносимо се што су чланови жирија веома талентовани сликари, продуценти и редитељи, рекао је проф. Анри Кулев. Маријуш Вилчински из Пољске је заиста познато име у нашим круговима. Он је измислио нову технологију рада са пластелином, а његови су филмови веома занимљиви и смешни. Направио је велику каријеру у Холивуду. Са њим ћемо имати радионицу за студенте Новог бугарског универзитета, а затим и у Варвари.“
Историја Светског фестивала анимираног филма је почела крајем 70. година прошлог века. Након политичких промена 1989. одржавање фестивала је обустављено. Године 2011. група предавача Новог бугарског универзитета и студената га је обновила. Наилазе на подршку Министарства културе, Националног филмског центра, БНТ, БНР, општине Варна. „Наставићемо рад на развоју фестивала, јер кад се једном традиција изгуби, тешко је обновити је“ – каже Анри Кулев.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије:БГНЕС и varnafest.orgТоком научне конференције на тему „Културно наслеђе – уметност – музеји“, потпредседница Илијана Јотова је истакла да је кућа Димитра Талева у Прилепу један од примера занемаривања културно-историјског наслеђа од стране државе. Од јуна 2023. године..
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...
Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..
„Ватра која се утишава често се поново распламса захваљујући неколицини преосталих жеравица.“ Овим топлим речима професор словенске филологије Красимир..
На свечаној церемонији уприличеној у недељу, 14. јула, у Смољану, уручене су награде Међународног документарног Родопи филм феста (RIFE) 2024. г. У..