Позиви ка уједињењу бугарског народа који стално заокупљају свест јавности најчешће завршавају као пуки слогани истакнути на неком протесту против корупције и незаконитости. Али реч „уједињење“ није за једнократну употребу и не ваља да ја без бриге заборављамо у првом згодном тренутку, јер је она први осмишљени корак ка промени наше стварности. Због тога није ни случајно да је управо идеја о уједињењу у основи иницијативе удружења „Азбукари“ о подизању споменика деди Добрију у главном граду Бугарске – Софији.

Циљ је саградити први монумент Доброти код нас. „Јер његов симбол је управо „светац из Бајлова“, прича Борислав Радославов, један од истомишљеника који свесрдно подржавају ову племениту ствар.

„Можемо рећи да је Бог изабрао деда Добрија за свог изасланика, - наставља он – као човека који нас учи доброти, смирењу, стрпљењу и покајању. Упознао сам га пре 5 година у дворишту цркве у селу Бајлову. Скоро сат времена смо разговарали о вери, о томе како да будемо бољи и када да се молимо. Оно најважније што сам запамтио од његових речи било је да се молимо и када смо добро. Друга његова порука која ће заувек остати у мојој свести је била да чиним добро, а да при томе не очекујем добро заузврат. Пре или касније оно ће се мени вратити у једном или другом облику.“

О животу деде Добрија није познато пуно, јер је он сматрао да је довољно да знамо да је добар човек који сакупља паре за обнављање храмова и манастира. Родио се 1914. године у селу Бајлову, у Ихтиманском делу Средње горе. Човек великог срца је нас напустио у 104. години живота, 13. фебруара ове године, али је до последњег даха живио према својим правилима и остао у срцима људи као симбол себеодрицања у име вере.

Жеља иницијатора је да споменик израде ученици клесарско-каменарске школе у врачанском селу Кунину, а уз помоћ свог наставника – вајара Красимира Митова. Он је већ израдио макету од гипса, али предстоји њено разматрање тако да је могуће да дође до неких измена. Сигурно је међутим то да ће монумент представљати деда Добрија у пуном расту и биће висок око 1,70 м.

Воде се разговори и са општином града Софије о месту где ће бити стављен споменик. Иницијатори се надају да ће то бити трг испред храма Светог Александра Невског. За прикупљање средстава потребних за изградњу отворен је посебан банковни рачун. До овог тренутка на њему је нешто више од 3.000 лева, а свако ко жели да донира новац може да то уради купујући примерак књиге „Деда Добри – светац из Бајлова“. У њој је Борислав Радославов прикупио приче и успомене рођака овог светог човека које дотле нису биле познате јавности. А узрок је завет ћутања који су они дали на 20 година. Захваљујући њима данас се књига претворила у својеврсну хронику људског живота у три Бугарске. Наслов некима можда и звучи пренатегнуто или исувише помпезно, али би било добро да размислимо колико је људи посветило цео свој земаљски пут идеји помоћи обнављање бар једног од православних храмова код нас, при чему у потпуности несебично.

Од једне жене из града Елин Пелин, аутор је сазнао тачни број храмова којима је деда Добри поклонио средства, као и дониране износе. То је Цонка Панталејева која је била нешто попут Добријевог благајника. Сваког дана он јој је односио новац те га је она онда стављала на његов лични банковни рачун. Када би одлучио да је прикупио довољно средстава, он ју је молио да их подигне те поклони одређеном храму. Највеће износе донирао је црквама и манастирима где се чувају чудотворне иконе или свечеве мошти. Али је навише пара деда Добри даровао храму Светог Александра Невског – 35.700 лева. Међутим, он је донирао много више, јер је често остављао благајнику храма све што је током дана сакупио. А из књиге о њему сазнајемо и о великим износима поклоњеним манастиру код Русеа и на Крстовој гори, као и бројним црквама како би подржао обнављање и одржавање светих обитељи широм земље.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: архива