„Нада за променом на боље мора да буде жива, све се постиже корак по корак“ – верује више десетина младих људи који имају жељу да раде и развијају друштво у којем живе. Верујући да се снови пре или касније остварују, основали су удружење под називом „Фабрика идеја” које у потпуности рачуна на волонтерски рад и идеје које имају потенцијал за развој. На бази својих запажања они закључују да све више младих људи жели да живи на селу и тако је настала иницијатива „Резиденција баба“. Преко ње помажу да све више младих стекне храброст и начини прве кораке према селу.
Међу најактивнијим волонтерима у оквиру ове иницијативе је Милица Џанџова. По њеним речима, четврту годину заредом „Резиденција баба“ се организује у различитим селима у Бугарској а ове године кампања је била најјача и са највише учесника. „Овај пројекат је међу најпрепознатљивијим иницијативама удружења „Фабрика идеја“, јер одговара потребама савременог градског човека за повезивањем с природом и тражењем надахнућа у ресурсима који су у селима очувани – у начину живота, фолклору, чистој храни, миру итд.” – каже Милица Џанџова:
„Запажамо занимљиву појаву – све више је младих људи који покушавају да пронађу своје корене и да се повежу са вредностима које има село. Они истражују ресурсе села – фолклор, традиције, начин живота па чак и начине преживљавања. Лично мислим да је то резултат технолошког напретка. Ми смо, као организација, учествовали на различитим међународним форумима и примећујемо да је у питању тенденција на глобалном нивоу. У Бугарској је темпо бржи управо због концентрације живота у граду што ствара дефицит квалитета живота. Сваком новом годином слика постаје све драматичнија – људима у градовима технологије пружају пуно тога, стварају удобност, олакшавају живот. Али ова ужурбана свакодневица, коришћење свих техничких уређаја, па чак и возила, некако нас лишавају кисеоника, квалитетне хране и мира који у селима још постоје. Мултикултурални утицај у граду удаљава људе од правих људских вредности, они све мање међусобно комуницирају. У великом граду је много лакше ступити у контакт с неким, има за то више начина, али недостаје она права, срдачна комуникација – лице у лице. Због свега тога све више младих људи би желело да живи на селу. Осећамо и одсуство комуникације између генерација и потребу за континуитетом. Паралелно с тим разумемо и то да губимо једну своју људску потребу – да о себи сазнамо више преко комуникације с људима.”
Изван посебних мисија волонтери иницијативе „Резиденција баба” помажу домаћинствима у којима су смештени. Они спроводе и своје волонтерске иницијативе у корист конкретног села. „Мала заједница провоцира радозналост градског човека и он постаје сконцентрисани истраживач места и свега што упозна за време свог боравка на селу” – каже Милица Џанџова:
„Ове године се примећује посебна динамика како у „Фабрици идеја” тако и у пројекту „Резиденција баба” пошто је пројекат обухватио три села – Климент, Војњагово и Каравелово, на подручју града Карлова. Било је много кандидата како за једномесечни живот на селу, тако и за домаћине гостију из града. Због тога је кампања продужена – једноставно хтели смо да укључимо више учесника који желе да се приближе сеоском животу. За живот на селу пријавили су се људи различитих професија – редитељи, економисти, архитекти… Заиста смо имали богату палету стручњака који ће бити од користи селима.
Одабрали смо 12 особа и распоредили их у три села. Имају од 18 до 40 година. То није одмор на селу него мисија коју млади човек предузима да би се упознао са локалним колоритним и историјом богатим животом. Идеја је да на крају прикупимо храбре и практичне идеје које ће донети корист селима како би она развила свој економски потенцијал у име боље будућности.”.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: ideasfactorybg.org
Језичко-културна радионица „Моје бугарско лето“ поново води децу бугарских емиграната на једна од најлепших места у Бугарској. И ове године Елена Павлова организује низ путовања за децу узраста од 6 до 15 година. Она их није случајно назвала..
Напуштени споменик на врху Бузлуџа постао је веома популаран на Instagram-у заузимајући 10. место на листи најпосећенијих напуштених зграда на свету. Подаци које је објавила осигуравајућа кућа AlanBoswell Group, специјализована за осигурање..
Као и у многим другим местима света, у Албанији се бугарски језик изучава на академском нивоу. Наш лекторат део је Катедре за словенске и балканске језике Факултета страних језика Универзитета у Тирани, а већ неколико година предавач бугарског језика..
У периоду од 19. до 21. јула бугарско-српска граница ће бити отворена за учеснике и госте Међународног сабора на превоју Кадибогаз. Организатори..
На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе..
Међународни конгресни центар у Бургасу дочекаће више од 40 бугарских и страних произвођача вина на 12. издању Фестивала „Wine and Spiritis Fest Burgas.“..