Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Градитељ града Антонин Колар

БНР Новини
Софија пре Ослобођења, гравира Феликса Каница

Када је 3. априла 1879. године Уставотворна скупштина једногласно изабрала Софију за престоницу Кнежевине Бугарске, град је имао 2 школе, 10 гостионица, нешто изнад 3.000 кућа и око 11.700 становника. Исте године у град је стигао чешки историчар Константин Иречек и у свом дневнику га овако описује: „Криве улице између ниских дрвених и глинених кућа, оријенталски дућани, много блата. Новорођени источни Елдорадо, који је привукао мноштво авантуриста са истока и запада.


Међутим, новоослобођена држава не привлачи само авантуристе. Нашу историју постигнућа у области образовања, науке, културе, урбанизације повезујемо управо са именима више десетина интелигентних младих људи који код нас стижу крајем 19. и почетком 20. века. Можда је међу њима највише Чеха. О једном од њих, о човеку коме је поверено да изради први урбанистички план града прича аутор занимљиве књиге посвећене чешком доприносу културно-историјском наслеђу Бугарске архитект Валентина Врбанова:

Једина фотографија Антонина Колара којом данас располажемоТо је Антонин Колар. Он долази у Бугарску одмах после ослобођења, али је пре тога годину дана живео у Букурешту где је упознао и радио са Чехом Георгијем Прошеком који је такође нашу земљу изабрао за своју другу домовину и који има изванредан допринос развоју Бугарске после ослобођења. Колар је изузетно квалификован човек и ерудита, космополит. Имао је тек 18 година када је учествовао у једном устанку у Пољској, школовао се у Прагу, радио је у Београду, студирао у Бечу и Паризу.  Прошек је вероватно одиграо велику улогу и захваљујући томе Колар је постављен за градског архитекта Софије. Међутим, његов задатак је био веома тежак – везан за рушење старих зграда, изградњу улица. Први урбанистички план је он почео, али је исти тек 1881. године усвојио други градски архитект Амадеј. Колар пак је именован за  архитекта губерније што је очито био виши положај. У то време су његови квалитети оцењени. Он је аутор прве зграде на Централној железничкој станици чији се оригинални пројекти могу видети на изложби посвећеној 140. годишњици његовог постављања за првог архитекта престонице Бугарске. Антонин Колар је бринуо о Софији укупно 21 годину и успео да заиста пројектује важне зграде.

Централна железничка станица
Доласком архитекта Колара у Софију 1878. године стављен је почетак модерног градског планирања, али паралелно с тим он је пројектовао и створио мноштво амблематских за град простора и зграда. Међу њима су Централна железничка станица и Градски врт, споменик Василу Левском, зграде Министарства рата и Официрског клуба, Војне академије итд.

Поглед на Војни клуб са Градског врта
Jедна од његових првих поруџбина је изградња најмодернијег хотела у овом делу Европе – Гранд-хотела „Б'лгарија“. Лоциран непосредно поред царског дворца он је изграђен само за три године (1882-1885).  Посећивали су га политичари, војна лица, дипломати, новинари и музичари, истакнути писци и глумци. Поред њега се налазила кафана „Б'лгарија“ коју је такође Колар пројектовао. До Првог светског рата она је својеврсни културни и друштвени центар престонице. Глас интелектуалаца и јавних посленика који су се тамо окупљали знали су да чују царски саветници и људи на власти.

Гранд-хотел „Б'лгарија”​
Упознавајући се са радом првог софијског архитекта видимо да се само за период од две-три деценије Софија од заосталог насељеног места у оквиру Османског царства претворила у европски град. Управо по томе је занимљива изложба приређена у Регионалном историјском музеју Софије. Иницијатор је Бугарска банка за развој. Друга занимљива чињеница је то што је њена зграда управо зграда Гранд-хотела „Б'лгарија“. Он је реновиран и претворен у модерну зграду са свим поштовањем према раду архитекта и с мишљу о очувању културне баштине. „Ово је пример који треба следити. А то није лако, није брзо, није јефтино… али дело првог градског архитекта је инспиративно, резултат професионализма и организационог духа“ – рекао је тим поводом на отварању изложбе заменик градоначелника Софије др Тодор Чобанов.

Изложба се може видети до 3. октобра у Музеју историје Софије.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: stara-sofia.com




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Обележавамо Светски дан ваздухопловства и космонаутике

Дванаестог априла обележавамо 55. Светски дан ваздухопловства и космонаутике. На данашњи дан је 1961. године, тачно у 6.07 сати по Гринвичу (9.07 по московском времену), космички брод „Восток 1“ у коме је био поручник совјетске армије Јуриј Гагарин..

објављено 12.4.24. 07.15

Уметност од антике до раног модерног доба окупља у Софији научнике са Балкана

Од 11. до 13. априла у Софији ће се одржати традиционална међународна научна конференција историчара уметности "Уметност и историја", модул „Стара уметност.“ Циљ форума који се одржава у организацији Института за студије уметности Бугарске академије..

објављено 11.4.24. 07.30

Муслимани дочекују Рамазански бајрам

Скоро 11% становништва Бугарске или око 639.000 људи изјаснило се као муслимани, показали су подаци последњег пописа становништва из 2021. године, при чему је 508.378 становника турског порекла. Већина муслимана живи у североисточној Бугарској и..

објављено 10.4.24. 07.30