Када је 3. априла 1879. године Уставотворна скупштина једногласно изабрала Софију за престоницу Кнежевине Бугарске, град је имао 2 школе, 10 гостионица, нешто изнад 3.000 кућа и око 11.700 становника. Исте године у град је стигао чешки историчар Константин Иречек и у свом дневнику га овако описује: „Криве улице између ниских дрвених и глинених кућа, оријенталски дућани, много блата. Новорођени источни Елдорадо, који је привукао мноштво авантуриста са истока и запада.“
Међутим, новоослобођена држава не привлачи само авантуристе. Нашу историју постигнућа у области образовања, науке, културе, урбанизације повезујемо управо са именима више десетина интелигентних младих људи који код нас стижу крајем 19. и почетком 20. века. Можда је међу њима највише Чеха. О једном од њих, о човеку коме је поверено да изради први урбанистички план града прича аутор занимљиве књиге посвећене чешком доприносу културно-историјском наслеђу Бугарске архитект Валентина Врбанова:
То је Антонин Колар. Он долази у Бугарску одмах после ослобођења, али је пре тога годину дана живео у Букурешту где је упознао и радио са Чехом Георгијем Прошеком који је такође нашу земљу изабрао за своју другу домовину и који има изванредан допринос развоју Бугарске после ослобођења. Колар је изузетно квалификован човек и ерудита, космополит. Имао је тек 18 година када је учествовао у једном устанку у Пољској, школовао се у Прагу, радио је у Београду, студирао у Бечу и Паризу. Прошек је вероватно одиграо велику улогу и захваљујући томе Колар је постављен за градског архитекта Софије. Међутим, његов задатак је био веома тежак – везан за рушење старих зграда, изградњу улица. Први урбанистички план је он почео, али је исти тек 1881. године усвојио други градски архитект – Амадеј. Колар пак је именован за архитекта губерније што је очито био виши положај. У то време су његови квалитети оцењени. Он је аутор прве зграде на Централној железничкој станици чији се оригинални пројекти могу видети на изложби посвећеној 140. годишњици његовог постављања за првог архитекта престонице Бугарске. Антонин Колар је бринуо о Софији укупно 21 годину и успео да заиста пројектује важне зграде.
Доласком архитекта Колара у Софију 1878. године стављен је почетак модерног градског планирања, али паралелно с тим он је пројектовао и створио мноштво амблематских за град простора и зграда. Међу њима су Централна железничка станица и Градски врт, споменик Василу Левском, зграде Министарства рата и Официрског клуба, Војне академије итд.
Jедна од његових првих поруџбина је изградња најмодернијег хотела у овом делу Европе – Гранд-хотела „Б'лгарија“. Лоциран непосредно поред царског дворца он је изграђен само за три године (1882-1885). Посећивали су га политичари, војна лица, дипломати, новинари и музичари, истакнути писци и глумци. Поред њега се налазила кафана „Б'лгарија“ коју је такође Колар пројектовао. До Првог светског рата она је својеврсни културни и друштвени центар престонице. Глас интелектуалаца и јавних посленика који су се тамо окупљали знали су да чују царски саветници и људи на власти.
Упознавајући се са радом првог софијског архитекта видимо да се само за период од две-три деценије Софија од заосталог насељеног места у оквиру Османског царства претворила у европски град. Управо по томе је занимљива изложба приређена у Регионалном историјском музеју Софије. Иницијатор је Бугарска банка за развој. Друга занимљива чињеница је то што је њена зграда управо зграда Гранд-хотела „Б'лгарија“. Он је реновиран и претворен у модерну зграду са свим поштовањем према раду архитекта и с мишљу о очувању културне баштине. „Ово је пример који треба следити. А то није лако, није брзо, није јефтино… али дело првог градског архитекта је инспиративно, резултат професионализма и организационог духа“ – рекао је тим поводом на отварању изложбе заменик градоначелника Софије др Тодор Чобанов.
Изложба се може видети до 3. октобра у Музеју историје Софије.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: stara-sofia.com
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..
Бугарска православна црква и њени верници 1. октобра обележавају празник Покров Пресвете Богородице као помен на црквени догађај када се Богородица током богослужења јавила окупљеном народу. То се десило на данашњи дан 911. године, за време цара..
Навршило се 105 година од потписивања Нејског мировног уговора, којим је 27. новембра 1919. године, у париском предграђу Неји сир Сен, званично окончано..