Једна страница бугарске историје из доба Националног препорода на веома прецизан начин представља жеђ бугарског народа за економским и духовним просперитетом. Ма колико невероватно звучало, индустријализација је у Бугарској почела далеко пре Ослобођења од Османлија. Почетак индустријализације у земљи везан је за име абаџије Добрија Жељаскова из Сливена, који је 30-их година 19. века отворио први текстилни погон на Балкану.
Жељасков је познат по покушајима да оптимизује процес рада у свом занату. Добри Жељасков је у Русију отишао као трговац, а тамо је у кратком периоду проучио читав процес производње текстила. Упркос тешкоћама, успео је да набави копије стројева. По повратку у Сливен је Жељасков родну кућу претворио у радионицу у којој је применио стечено знање. Захваљујући механизацији већег дела процеса, посао је напредовао, а вест да један грађанин израђује сукно европског квалитета је убрзо стигла до султана Махмуда II. Тако је 1836. године султанским ферманом озакоњена прва бугарска фабрика а Добри Жељасков је остао запамћен по надимку „Фабрикаџија.“
Ови догађаји чине најважнији део прошлости града Сливена, а документи и предмети који се чувају у Музеју текстилне индустрије откривају много тога о поменутом периоду. Посетиоци музеја имају прилику да виде најстарије разбоје за ткање у историји човечанства.
На овом месту се срећу наука и уметност, а међу најупечатљивијим предметима је справа за производњу буклеа, коју је 1977. године изумео Георги Митов, а који се и данас користи у целом свету.
Повод да посетимо музеј у Сливену је и Европска ноћ истраживача која ће се ове године одржати 28. септембра а знатижељни гости и становници града ће до 22.00 часа имати прилику да се упознају с локалним примерцима културног наслеђа.
Музеј је основан пре 32 године као део Националног политехничког музеја у Софији и има за циљ да динамично, кроз демонстрације пред публиком и уз њено учешће, представи текстилне машине, рекла је Тони Димитрова, кустос Музеја текстилне индустрије у Сливену и додала:
У музејској поставци је представљен и бугарски допринос развоју ове врсте технологија. Једна од справа које се користе у демонстрацијама јесте аутоматски разбој „Јантра“ који је изумео бугарски истраживач.
Други бугарски изум је машина за производњу буклеа коју је патентовао Георги Митов. Фонд Митова, укључујући и лабораторијски модел који је по први пут изложен на Сајму у Пловдиву, налазе се у нашем музеју. На овај начин је текстил постао неиздвојив део историје и развоја Сливена. У овом граду, у свакој другој породици живи човек који је свој живот повезао с производњом текстила. Велик је број људи који су завршили текстилну школу у граду, која је и прва струковна школа у Бугарској. У Сливену живе потомци старих фамилија произвођача текстила. Текстил је и данас важан део живота Сливена – у граду послује неколико значајних текстилних предузећа.
Сама чињеница да су чак и у периоду када нисмо имали самосталну државу становници Сливена смислили како да покрену процес индустријализације, чини нас посебним. Ми за себе кажемо да смо људи који имају смисао за ново, гледају у будућност и имају способност да опстану у свим околностима, каже Тони Димитрова:
Трудимо се да одржавамо предмете изложене у музејској збирци. О сваком предмету се може много тога рећи, јер он има своју причу и место у развоју науке и технологија у земљи.
Начин на који су приказани ови велики стројеви са пуно елемената, који се крећу а нити се преплићу, увелико привлачи пажњу посетилаца.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Национални музеј текстилне индустрије и bulgariatravel.orgОсамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у близини села Гиген и римском кастелу „Ад Путеа“ код села Рибен. Фестивал ће бити отворен 14...
Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до 16. јуна. На догађају који организује Удружење за реконструкцију историјских догађаја..
У Долини трачких владара, у подножју села Шипка, где се налазе најважније гробнице владара Одриске државе , Општина Казанлак је отворила тематски парк "Свет Трачана". Љубитељима историје и археологије туристички центар нуди нове доживљаје...
Бугарска православна црква и њени верници 20. јула славе успомену на старозаветног пророка Илију. О поштовању нашег народа према овом богоугоднику сведочи..