Бугари су се последњих 5-6 година навикли на подношљиве и релативно стабилне цене. Та ценовна стабилност је пре свега била последица дефлације. Није да није било повећања цена, углавном цене горива, али су уједно с тим расли и дохоци Бугара, за око 7% на годишњем нивоу. Овај баланс подстиче унутрашњу потрошњу која је постала главни покретач раста БДП-а за скоро 4% годишње.

Али се време безбрижности ближи свом крају и од 1. октобра ће се баланс између цена и доходака вероватно тражити на неком другом нивоу. Најбољи знак за то је предстојеће, од 1. октобра, поскупљење гаса за 14% и централног грејања за 8%. У ствари, цена гаса за крајње пословне и приватне потрошаче ће скочити за око 8%. Овом повећању треба додати и претходно, из прошлог јула, када је донета одлука да се почетком нове грејне сезоне цена плавог горива повећа за 11%, а грејања – за 7%.  Дакле, реч је о кумулативном повећању које се креће од 9 до 23% и које ће директно ударити по џеп Бугара. За већину становништва чији су дохоци око 260 евра, колика је и минимална месечна зарада у земљи, ово ће бити још један у низу изазова. А разлог томе није само поскупљење горива и грејања, већ и чињеница да ће та повећања утицати на цене других производа и услуга пошто расту укупни трошкови произвођача и трговаца. А потрошачи ће бити ти који ће платити трошкове који стално расту. Последњих месеци су цене очигледно кренуле на горе и инфлација у земљи је достигла 3,6%, што је Бугарској одредило друго место у ЕУ по темпу поскупљења. Све то, изговорено из уста популиста, звучи помало забрињавајуће, али ситуација, у ствари, није толико страшна, јер у земљи постоји и добро функционише систем пружања финансијске помоћи која се даје социјално угроженим лицима, а који располаже са скоро 40 милиона евра намењених за око 205 хиљада домаћинстава.

Проинфлациони подстицај, тј. кривац за скок цена, представљају и плате, пензије. У последње време оне стално расту, мада и даље остају далеко испод европских нивоа. Али упркос томе, гледано у целини, благостање Бугара се побољшава, а отуда расту и куповна моћ и уштеђевине. Пошто смо већ код уштеђевина, морамо поменути да су оне премашиле психолошку границу од 50 милијарди лева (око 26 млрд евра). Купујући веће количине и чешће потрошачи сами подстичу инфлацију, тј. поскупљење. Овај тренд изгледа да неће бити краткотрајан или сезонски, као што понекад бива, у блиској будућности се такође може очекивати раст потрошачких цена. До тога ће довести предвиђено за следећу годину повећање доходака државне управе за 10% и пензија за скоро 6%. То ће повећати куповну моћ великог дела становништва што ће, са своје стране, резултирати скоком цена. Дакле, реч је о својеврсном зачараном кругу: раст доходака једнак повећању цена, што води новом расту доходака.

Али морамо ипак признати да сад не можемо говорити о правом ценовном шоку, нити је реч о паду куповне моћи домаћих потрошача, као што је често бивало у недавној прошлости, када је повећање цене струје проузроковало пад владе. Данас су људи искуснији што се тиче мера за превазилажење последица од раста цена и неће толико драмити. У прилог томе су и резултати најновијег истраживања агенције АФИС који указују да је 62% Бугара мишљења да нема додатних разлога да се жали на свој живот него пре годину дана када је била дефлација.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова