Привлачна је планина Рила! Зими са снежним капама које се беле на њеним врховима, у пролеће са оделом које мења своје боје, лети са жарким сунцем и густим зеленилом, у јесен са својим шареним огртачем.
Једно од привлачних места за туризам и одмор, удаљено око 80 км од Софије, је лепа ледњачка долина реке Бели Искар. Налази се на улазу Националног парка природе Рила, између Мусаленског и Централног дела, а у њој се може видети сва разноликост планине. У 2003. години дуж реке је изграђена еко-стаза Бели Искар. Маршрута је дуга око 8 км и погодна је за излет људи свих старосних доба.
Привлачи пажњу и посебна опрема за инвалиде – платформе које људима, који не могу да се прошетају сеновитим стазама, пружају прилику да уживају у лепоти планине и да послушају песму воде. 8 великих и 11 малих мостова издижу се изнад брзе реке Бели Искар.
Мноштво табли за обавештавање пружа информације о специфичностима одређеног места укључујући детаљне податке о природи. На једној од њих пише да име планине – „Рила“, води порекло од трачке речи „роула” која значи „пуно воде”. А то није случајно – одавде извиру најдуже и највеће по количини воде реке на Балканском полуострву.
Већ на самом почетку руте је наведено да посетилац улази у „царство дивљих биљака и животиња“, где може да види питоми здравац (Geranium macrorrhizum), тробојну љубичицу (Viola tricolor), хајдучку траву (Achillea millefolium), мајчину душицу (Thymus), боровницу (Vaccinium myrtillus), блаженак (Geum coccineum), исландски лишај (Cetraria islandica), разноразне гљиве и друге биљке које су типичне за Рилу.
Од животињског света сусрећу се: вук (Canis lupus) и мрки медвед (Ursus arctos) – заштићене врсте, укључене у Црвену књигу Бугарске, срна (Capreolus capreolus). Овде станују и заштићене врсте птица међу којима су љешњикара (Nucifraga caryocatactes), дрозд имелаш (Turdus viscivorus), јелова сеница (Periparus ater), зеба (Fringilla coelebs) и др. На подручју стазе расту и карактеристичне за целу Рилу молика (Pinus peuce), европска тиса (Taxus), трепетљика (Populus tremula), леска (Corylus).
На највишој тачки еко-стазе (1.528 м), испод камених масива – „Самоковиште“ и „Видниште“, изграђен је леп камени видиковац назван „Тис“ – по имену бројног дрвећа међу којем се налази /на бугарском "тис", а на српском језику "тиса"/. Денивелација је 300 м. Живописан и задивљујући је призор који се отвара према долини реке Бели Искар. Пред погледом се уздижу горде, стеновите и неприступачне планинске падине – место „Орлово стење“ („Орлови скали“) и врх Соколец, висок 2.021 м.
Неприступачне зарасле литице станиште су сурог орла (Aquila chrysaetos) и дивокозе (Rupicapra rupicapra) – опет заштићених врста, уписаних у Црвену књигу Бугарске и под заштитом Закона о биолошкој разноврсности. На огромној табли читамо да је дивокоза балкански ендемит. Орао, пак, импресионира својом величином – дуг је до 90 см са распоном крила до 225 см.
Заносан је мирис трава и биљака у комбинацији са мирисом смоле. Воде реке Бели Искар скакућу с камена на камен, пене се, капљице прскају на све стране и доносе хладовину. На неким местима је корито реке широко, а на другима – тесно. Негде она жубори а другде жуборење прелази у тутањ.
Стаза вијуга кроз цветне пољане, сеновите недирнуте шуме, пење се уз камене степенице, да би после тога прошла тепихом од борових иглица.
Бројна су места за одмор и свако има своје име – Здравац (Здравец), Кућа (Къщата), Језеро (Езерото)… И мостови имају имена – Излазак сунца (Изгрев), Дуги (Дългия), Бор, Плави вир (Синия вир) …
Од долине реке Бели Искар, на површини од преко 12.000 хектара простире се Централни рилски резерват – највећи у нашој земљи. Изградњом еко-стаза у планини Рили Дирекција парка има за циљ очување не само јединствене природе него и традиција, начина живота мештана.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: Светлана Димитрова
Бугарска, смештена у срцу древних цивилизација, нуди импресивне историјске знаменитости, окружене најлепшим црноморским обалама и снегом прекривеним ски-центрима светске класе. На својих компактних 111.000 квадратних километара, ова земља спаја..
Река Јантра извире у Старој планини, на 1.220 метара надморске висине, и силази према северу вијугајући кроз сликовите пејзаже и речне долине, просецајући градове Габрово и Велико Трново. Пре него што се улије у Дунав, у близини села Бељаново и Новград,..
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..