Академик Марин Големинов је међу Бугарима који су оставили огроман траг у нашој националној култури. Композитор, диригент, уважени професор на предметима познавање музичких инструмената, оркестрација, композиција и дириговање, истакнути музиколог и публициста, Големинов је био и врло харизматична личност. Његова дела су на репертоару познатих интерпретатора, камерних и симфонијских састава код нас и у свету. Аутор је четири симфоније, осам гудачких квартета, три опере, два балета и на десетине камерних и симфонијских дела. Ове године, поводом 110 годишњице рођења великог уметника, приређује се низ манифестација.

А на датум његовог рођења – 28. септембра, у родном граду композитора Ћустендилу по трећи пут је уручена награда која носи његово име, а додељује је Музичко удружење „Марин Големинов“ које је основано на идеју композиторове унуке Лили Големинове. Овога пута добитник одликовања је балетска трупа „Арабеск“ која је обрадовала публику дивном ауторском верзијом плесне драме „Нестинарка“ – једног од незаборавних дела Големинова које је настало 1940. године.

Балет „Арабеск“ има 50 година, а „Нестинарку“ смо први пут презентирали 1978. – прича Борјана Сечанова, уметнички директор балетске формације. – Отада је стално на нашем репертоару, играли смо је у многим земљама широм света. Данас је тумачи нова генерација младих људи којих инспирише музика Големинова. Представљали смо и поставку „Ноћ пред Ивањдан“ – то је својеврсни колаж његових композиција. Задивљујуће је како његова музика и даље звучи савремено и веома је сугестивна. Сматрам да је поставка чији су коаутори Големинов – Арнаудова – Марија Трендафилова (костимограф) без премца у нашој кореографији.

Када размишљам о Големинову, сећам се једног изузетно деликатног и срдачног човека – каже Олесја Пантикина, кореограф балета „Арабеск“. – Он није наметао свој став, али је његово присуство уливало храброст младим уметницима. Пре више година доцент Богоева је основала конкурс за младе кореографе који раде са музиком домаћих композитора. Големинов је био међу првима који су подржали ту иницијативу својим „Старобугарским квартетом“. Његова музика звучи васионски.

Удружење „Марин Големинов“ додељује и награду „Златни квартет“. Ове године она је уручена квартету „Фрош“. Петја Димитрова, учесник те формације, каже:

Награда нам чини велику част. Радосни смо да је наш рад оцењен толико високо и гледамо на одликовање као на велику одговорност. На нашем репертоару су „Пет скице“ Марина Големинова које ми често изводимо. Али је он аутор још много дивних дела, међу којима издвајамо „Микроквартет“ који ћемо ускоро представити публици.

Димитар Божилов, виолиниста аматер, члан је руководства Музичког удружења „Марин Големинов“ и међу најватренијим чуварима културних традиција града:

Наше удружење је постало део музичке мапе Бугарске. А празник поводом обележавања 110. годишњице рођења Марина Големинова поклопио се са 10 рођенданом нашег удружења. Надам се да ће сви који воле уметност радити на популарисању добре и вредне бугарске музике, какву је стварао европски композитор академик Марин Големинов. Сећам се и његових речи приликом додељивања награде за животно дело емисије „Алегро Виваче“ БНР: „Ништа не остаје непримећено, када је надахнуто љубављу и тежњом ка музици и лепоти.

Више о раду удружења прича и његов председник Рајчо Христов – диригент и оснивач Камерног оркестра „Орфеј“ из града Перника.

Пре десет година ми се јавио г. Божилов и рекао да је група ентузијаста одлучила да основе удружење те ме зову да постанем његов председник. На почетку смо приређивали свега 4-5 концерата током сезоне, а сада их је 10. Програми су квалитетни, публика то вреднује и дворане су увек дупке пуне. Иницирали смо и фестивал „Мајски музички дани“. Радимо захваљујући средствима додељеним од стране општине и једног локалног предузећа.

Ја сам познавао Големинова – наставља своју причу Рајчо Христов. – Имао сам част да представљам његова дела са оркестром „Орфеј“. Извели смо премијеру „Камерне музике број 3 за две хорне и гудачки оркестар“, свирали смо „Концерт за оркестар“, „Три акварела за гудачке инструменте“, „Концерт за гудачки квартет и гудачки оркестар“, али су „Скице“ у варијацији за гудачки оркестар биле прво дело Големинова на нашем репертоару. Сећам се када смо га позвали на концерт. Били смо веома несигурни и после првог комада смо се зауставили, али је он рекао: „Врло добро! Идите даље!“ Тај циклус је веома популаран, а један од истакнутих ученика Големинова професор Димитар Христов је волео да каже да је то бугарска „Мала ноћна музика“.

Фотографије: Албена Безовска и msmgoleminov.kncity.info