Идеја о оснивању бугарске средње школе у Бесарабији припада Украјинцу (иначе бугарофилу) Јурију Венелину који је 1832. г. предложио да се у Болграду отворе Централна школа и Национални бугарски музеј. Идеја је остварена тек 1858. г. када је султан Абдулмеџид І именовао за управника Молдавије кнеза Николу Конаки-Богоридија – Бугарина пореклом из Котела, који је праунук великог бугарског будитеља Софронија Врачанског. Пошто му је делегација бугарских колонија поднела петицију са захтевом за отварање школе, Богориди је издао хрисовуљу (повељу) о њеном оснивању у којој су подробно наведени статус и принципи финансирања и управљања Болградском гимназијом „Св. Ћирило и Методије“. Помоћ у оснивању прве бугарске гимназије пружио је и бугарски револуционар Георги Раковски, који се још из младалачких дана знао са кнезом. Он је у Молдавију стигао да би добио сагласност Богоридија за отварање бугарске штампарије тамо.
Гимназија у Болграду је прва велика бугарска образовна и културна институција пре Ослобођења 1878. године. Први наставни програми укључивали су изучавање француског, латинског, немачког, словенског, бугарског и румунског језика, историје, математике, цртања, астрономије и др., а за првог директора именован је Сава Радујев. По жељи оснивача школе настава је извођена на бугарском језику.
1999.г. Болградска гимназија је названа по имену истакнутог револуционара и демократе, учесника бугарског национално-ослободилачког покрета Георгија Раковског.
Болградска гимназија је одиграла велику улогу у подизању националне самосвести међу бесарабским Бугарима у другој половини ХІХ века. Овде је стекла образовање читава плејада припадника бугарске бесарабске интелигенције, која је свој живот посветила изградњи и уређењу слободне Бугарске. Међу њима суакадемик Александар Теодоров-Балан - први ректор Софијског универзитета, генерали Данаил Николајев и Георги Тодоров, Димитар Агура (министар просвете), Иван Салабашев ( министар финансија), Георги Згурев и Јов Титоров (министри правосуђа), Димитар Греков и Александар Малинов (премијери Бугарске) имноги други чија су имена златним словима уписана у историју Бугарске.
У нашим данима ова гимназија једна је од најугледнијих школских установа у јужној Украјини. У њој се изучавају бугарски језик и књижевност, историја и култура бугарског народа. Захваљујући враћању бугарској народној традицији, обичајима и празницима Болградска гимназија се све више афирмише као културни и духовни центар Бугара у Бесарабији.
Данас гимназију похађа више од 430 ученика. Ове године је у реновирану школу „Г. С. Раковски“ стигла нова генерација од 60 ђака првака. Свака учионица је адекватно технички опремљена. На располагању деци стоје речници, географске мапе, уџбенички комплети за изучавање правописа и правоговора, геометријске фигуре и тела.У гимназији је створена и нова учионица за даљинску обуку.
Саставила: Десислава Семковска
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: blgari.eu, trassae95.com и лична архива
Према истраживању Асоцијације „Родитељи“, чак 62% родитеља се изричито противи увођењу обавезног предмета Религија и православље у школе, док само 10% сматра недостатак верског образовања значајним проблемом. У анкети је учествовало 3.042 родитеља, а..
У Софији ће 13. и 14. марта 2025. године бити одржана конференција "Фестивал и град", коју организује Бугарска асоцијација фестивала (БФА) уз учешће међународних стручњака из Европске асоцијације фестивала (EFA). Током форума биће анализирано стање..
У наредним месецима у Софији, Бургасу и Ихтиману биће одржана три циклуса керамичких и грнчарских радионица, као и едукативна предавања о Бусинској керамичкој школи. У оквиру пројекта „Традиције“, љубитељи керамичке уметности имаће прилику да се..
У Софији ће 13. и 14. марта 2025. године бити одржана конференција "Фестивал и град", коју организује Бугарска асоцијација фестивала (БФА) уз учешће..
Према истраживању Асоцијације „Родитељи“, чак 62% родитеља се изричито противи увођењу обавезног предмета Религија и православље у школе, док само 10%..