„Сада је у рукама политичке елите у Скопљу да спроведе до краја договор из Преспе,“ биле су речи Екатерине Захаријеве, потпредседнице владе и министарке спољних послова Бугарске на отварању конференције на тему: „Трансформација региона Западног Балкана – улога и будућност процеса придруживања ЕУ,“ која се одржала у бугарској престоници. Захаријева је изразила наду да ће болно питање о имену Македоније наћи решење након спроведеног референдума, који су неки оценили као велики успех, док је за друге био прави фијаско.
На конференцији су учествовали представници националних парламената и невладиног сектора шест земаља Западног Балкана, парламентарци из земаља чланица ЕУ, европски посланици. Форум је својеврсни наставак приоритета бугарског председавања Саветом ЕУ везаног за европску перспективу земаља Западног Балкана. Учесници скупа су оценили кључну улогу Бугарске у убрзању процеса европских интеграција Западног Балкана што је резултирало усвајањем важних докумената ЕК – Стратегије за Западни Балкан из фебруара о. г. и Пакта о проширењу из априла 2018. године. Наставак ове линије потврдили су представници парламената Аустрије и Румуније Андреас Шидер и Кристијан-Сорин Димитреску чије су земље актуелни и следећи председавајући Саветом ЕУ.
Данас слободно можемо рећи да смо сведоци потпуно нове атмосфере сарадње на Балкану, која је заснована на поверењу, активном и конструктивном дијалогу, а исто тако и на идеји о заједничкој европској будућности, истакла је посланик бугарског парламента Џема Грозданова на скупу.
Управо у таквој атмосфери су протекли разговори на форуму. Представници националних парламената земаља Западног Балкана ангажовали су се на спровођењу потребних реформи и постизању напретка у кључним темама – принципима правне државе; безбедности и миграцији; социјалном и економском развоју; саобраћајној повезаности; дигиталном програму: помирењу и добросуседским односима. Изнети су занимљиви ставови и предлози. Према европском посланику Георгију Пиринском, европске интеграције земаља Западног Балкана се могу убрзати уколико ЕК свих шест земаља одреди исте рокове за испуњавање критеријума за чланство. То би ојачало мотивацију и ангажовање тих земаља да заједничким напорима дођу до решења регионалних проблема. Посебну пажњу је привукао говор Ливије Јароке, потпредседнице Европског парламента, која је земље Западног Балкана позвала да максимално искористе могућности које пружају претприступни програми – од предвиђених субвенција до експертске подршке у проблематичним секторима од кључног значаја. Критика није поштеђена ни Европска комисија због дуплог стандарда приликом доношења одлука и одсуства транспарентности, јасноће и гаранција. Такво мишљење је исказао Момчило Радуловић, представник невладиног сектора из Подгорице, Црна Гора.
Да је размотрена на скупу у Софији тема битна потврдиле су и речи председника ЕК Жан-Клода Јункера у Бриселу. Ако се земљама Западног Балкана одузме европска перспектива, онда ћемо, касније или највероватније раније, поново доживети оно што смо имали на Балкану током 90-их година, упозорио је Јункер и још једном подвукао да се сви гранични конфликти међу земљама Западног Балкана морају решити пре приступања Унији како би се спречила дестабилизација ЕУ изазвана неспоразумима између држава Западног Балкана.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...