Софијска духовна семинарија (богословија) Светог Јована Рилског обележава 115 година свог утемељења. Подигнута је 1903. г. на плацу који је уступила општина Софија. Школа наставља традицију Самоковске богословије. У току више деценија поред знања из теологије, семинаристи стичу и вештине из области различитих црквених уметности. У свим тим годинама обука и васпитање у школи негују традицију и дух православних вредности упркос искушењима и тешкоћама у доба ратова и атеистичког режима.1950., неколико година по доласку на власт Бугарске комунистичке партије, зграде Софијске семинарије су уступљене ново створеном Дворцу пионира. Богословија је тада премештена у Черепишки манастир, где је остала све до 1990. године.

„У оним годинама свако ко је уписивао богословију знао је да ће носити жиг „питомца Софијске семинарије“ – прича у репортажи програма Хоризонт БНР ректор духовне школе Високопреподобни архимандрит Пахомиј. – Власт је тражила свакојаке начине да их застраши, претећи да ће њихови родитељи остати без посла, без средстава за преживљавање, да ће бити изложени сталном прогањању. Али они који су имали искрену, страствену жељу да се посвете духовном путу нису се повиновали властима. Откада је Црква успостављена на овој земљи, па све до данасшто се више неке силе боре против Цркве, то више расте број верника.“

У нашим данима тежња ка духовном развоју и жеђ за богоопштењем су све мање – што због дугог периода атеизма, што због све веће жеђи за материјалним добрима која је променила вредносни систем наше цивилизације.

„Овај период је тежак за младе нараштаје. Опасност да залутају док трагају за истином стварно је велика. Вера је питање личног избора, она је тајанство јединства Бога и човека које се само срцем може осетити! Ми овде смо у стању да подмлатку дамо знање о Богу, али не и веру. Она се не може научити.“

Упркос тешкоћама професорима у Софијској богословији полази за руком да запале варнице вере код својих ученика као и то да их науче како да ватру на духовном огњишту одржавају током целог живота. Више од једног столећа богословија чува и негује традицију моралног и црквеног васпитања семинариста. У њој се сада школује 100 дечака, али је у новој школској години уписано тек 15 нових ђака. „Најбитније је да их води искрена и лична жеља, да не осећају никакву принуду“, истиче архимандрит Пахомиј и додаје: „Деца проводе у Семинарији 24 часа дневно, седам дана недељно и зато су овде предавачи уједно и васпитачи. Понекад још морамо да будемо и као родитељи. Имамо добре капацитете – просторије, парк у којем деца уче у природи. Обезбеђујемо бесплатно школовање (укључујући уџбенике), смештај и храну. Није много школа које се могу похвалити условима каквим ми располажемо. Морају се, наравно, поштовати прописана правила које важе овде и захваљујући којима је Семинарија у току свих тих година показала добре резултате. Зато се и ми држимо исте традиције која се утврдила као добра и корисна за ђаке.

Према ученицима Антону и Асену захваљујући строгим правилима и принципимау Семинарији се кују и прекаљују млади људи које одликује чврстина духа: „Професори не врше притисак на нас, свако брине о осталима и тако ми живимо као у великој породици“, кажу они и додају да располажу са довољно слободног времена и после часова иду на фудбалске тренинге, а понекад одлазе накратко и у своја родна места.

Предавач јеромонах Мелетиј наставља: „Узрок свих оних проблема младих о којима често слушамо – различитих тешкоћа и зависности (од дроге, алкохола, коцке и др.) јесте то што ти људи не могу наћи сами себе и смисао свог постојања. У Семинарији настојимо да нада све откријемо тај смисао који је за нас веза са Исусом Христом. Овај смисао темељ је живота.“

Погрешно је мислити да питомци богословије морају постати духовна лица. Сви ученици стичу истовремено и светско образовање и што је још важније – добро класично васпитање, наглашава ректор Софијске духовне семинарије „Свети Јован Рилски“ архимандрит Пахомиј.

Уредила: Дарина Григорова

Превод: Ана Андрејева