У четвртак је парламент усвојио у начелу два предлога Закона о вероисповести и верским заједницама. Идеја народних посланика је да будући Закон о вероисповести и верским заједницама штити традиционалне вероисповести и заједнице и да елиминише могућности за радикализацију на верској основи. Пошто Бугарска православна црква и Главно муфтијство имају неке приговоре на припремане измене, парламент је себи одредио рок од 21 дана да би их узео у обзир у изради коначне верзије Закона.

У контексту ове намере данас је одржан састанак између Главног муфтије Мустафе Хаџија и премијера Бојка Борисова. Муфтијство инсистира да се у Закону о вероисповести и верским заједницама фиксира доња граница финансирања која би обезбедила исплату зарада свештеницима, односно верским службеницима. Осим тога, Муфтијству је од посебног значаја да Муслимански институт у Бугарској буде званично акредитован, како би свештеници које он припрема могли да богослужбене делатности обављају у џамијама на територији наше земље и да не буду мета страних муслиманских утицаја. И Бугарска православна црква има примедбе на нови предлог Закона, као и нека страховања као на пример да ће бити нарушена њена аутономност због чега се чврсто залаже за то да њен интерни живот уређују искључиво њен Статут и канони. Бугарска православна црква се не слаже и са појмом „радикализам“, јер сматра да о њему не постоји тачна дефиниција. Иначе и представници православне цркве, и представници муслиманске вероисповести су задовољни идејом политичара о повећању државних субвенција које би одлазиле на зараде свештеника, односно верских службеника, на образовне активности и покривање других текућих и капиталних трошкова. Предлаже се да контролу расходовања финансијских средстава врше Дирекција за вероисповест при Влади и Служба за ревизију јавног сектора. Према предлозима партије ГЕРБ, Бугарске социјалистичке партије и Покрета за права и слободе, право на отварање духовних школа и високошколских установа важиће само за православну и муслиманску вероисповест. Националистичка коалиција „Уједињени патриоти“ тражи да се снагом предлога Закона, чији је она предлагач, јасно пропише да бугарски грађани имају право на обављање богослужбене делатности само уколико су своје образовање стекли у Бугарској или уколико је њихова страна диплома званично призната од стране надлежних институција у нашој земљи. Оба предлога Закона предвиђају да страни држављани имају право на учешће у проповедима само ако је то унапред усаглашено са Дирекцијом за вероисповест.

До израде коначне верзије новог предлога Закона о вероисповести и верским заједницама у Бугарској остаје још двадесетак дана. Имајући у виду добар тон прелиминарних разговора између политичара и високог клира, може се претпоставити да ће се тренутне резерве и сумње превазићи.

Уредио: Стоимен Павлов

Превод: Албена Џерманова