Да ли се сећате како је Мали Принц од Лисице научио шта значи зближити се с неким? “Ти си за мене само мали дечак сличан стотинама хиљада других дечака. И ти ми ниси потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе само лисица слична стотинама хиљада лисица. Али, ако ме припитомиш, бићемо потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету…” – каже Лисица у роману Екзиперија. Филозофија јунака ове књиге „за сва времена“ снажно је привукла пажњу и ствараоца дечијих дрвених бицикала„Лисица“. Чавдар Чотов има 35 година и каже да увек када путује у неку страну земљу купује чувену Егзиперијеву кљигу да би је имао на различитим језицима.

Чавдар је типичан представник младе генерације Бугара која се не жали на околности у нашој земљи већ стално тражи нове могућности а својим идејама придобија пријатеље и истомишљенике. Још кад је био дете сањао је да ће једног дана имати своју радионицу у којој ће ручно израђивати лепе и оригиналне ствари. Сам је измислио облик и конструкцију дрвених дечијих бицикала и дао им име „Лисица“. Они су намењени деци до 6 година а осим што су лепи и забавни, детету помажу да развије осећање стабилности и равнотеже.

„Пројекат „Лисица“ завршио сам 2015. године. Тада сам створио и радионицу у којој скоро 80% бицикала израђујем ручно сам.“ – каже Чавдар Чотов и наставља:

У импровизованим кућним условима израдио сам први бицикл „Лисица“. Било је више измена и модификација модела, а и његова последња верзија може се још мењати у циљу проширења могућности дечијег бицикла. Да ли човек може да живи од ручног рада, у мом случају од производње персонализованог бицикла је логично питање али и сложено у извесном смислу. Тако је због продуктивности ове врсте рада и цене која мора да буде у складу са тржишним принципом на којем се заснива наша економија. Постоји изражена разлика између физичких могућности производње и финалне цене која у поређењу са ценом фабричких производа за децу није ниска. Али она је оправдана имајући у виду квалитет и саму природу израде. Са данашњим даном имамо две варијанте. Прва је да очувамо претежно ручни рад а да новац за буџет зарађујемо и преко неких других активности. Друга варијанта је да и ми, попут већине произвођача, пређемо на масовну производњу. Код друге варијанте би се производила већа количина, али се губи персонализација.

Већ другу годину заредом трудим се да окупим праве људе /мајсторе/ у својој екипи да бисмо заједно успели да очувамо персоналне особине сваког бицикла или бар малих серија, како би наш бицикл и даље био вансеријски, али да ипак мало повећамо продуктивност. Тешкоће са којима се суочавамо нису резултат наше географске локације већ самог производа који израђујемо. Не мислим да би производња нашег бицикла била лакши и уноснији посао у условима неких других привреда. Да би се дошло до масовне производње, биће потребна велика улагања – за механизацију, а потребни су још јака екипа и маркетиншка стратегија. Процес је спор а и уопште није лак.

Чавдар Чотов је убеђен да преко дечијег бицикла „Лисица“ помаже деци и њиховим родитељима да чешће одлазе у парк и природу и да не заборављају да постоји много здравији начин за провод слободног времена од компјутерске забаве.

„За себе генерално могу рећи да сам човек који увек тражи нешто ново, мењао сам своје професије, радио сам различите послове, школовао сам се у различитим областима. Завршио сам гимназију страних језика, студирао сам међународну економију, на Софијиском универзитету „Св. Климент Охридски“ похађао сам студије индологије просто зато што сам радознао. Радио сам као трговац и учитељ скијања што је повећало моју љубав према деци. Тренутно пишем програме за машине за обраду дрвета са рачунарским управљањем. Волео бих да се развијам у различитим сферама. По мени, со живота је путовање и доживотно учење. Надам се да ћемо уз помоћ пријатеља наш производ учинити доступним на интернету већем броју људи. Идеја нам је да разрадимо и дечије играчке које би развиле моторну културу и преко којих ћемо достићи до много више људи“.

Превод: Албена Џерманова