До пре годину-две су се сви жалили да је стопа незапослености у Бугарској веома висока – било је година када је она износила скоро 13%. Данас пак се жалимо да нема довољно радне снаге – нити квалификоване, нити неквалификоване и без посебних професионалних вештина и радних навика. Стопа незапослености у земљи је тренутно 5,6%, а број незапослених је од почетка године до сада смањен за 22%. Преко 60% послодаваца каже да не може да нађе раднике, што негативно утиче на њихов бизнис и успорава привредни раст. Према резултатима међународног истраживања које је спровела консултантска кућа PwC, Бугарска заузима прво место у ЕУ по губицима од недостатка радне снаге – читавих 13,2% БДП-а земље. На другом месту је суседна Румунија, али је њено „достигнуће“ упола мање – тек 6%. То, практично, значи да ако су пословни кругови располагали потребном радном снагом, БДП Бугарске би био за 13,2% већи. Испитивање компаније Manpower је Бугарску ставило на 5. место по мањку радне снаге – иза Јапана (89%), Румуније (81%), Тајвана (78%) и Хонг Конга (76%).
Разлога за такав недостатак на тржишту рада има на претек, притом не само у Бугарској, као што се може видети. На првом месту „кривицу“ сноси образовање које на тржиште рада шаље људе са вештинама и квалификацијама које не одговарају реалним потребама пословних кругова. Поприлично оптимистичне су биле речи Кристалине Георгијеве, главног извршног директора Светске банке, према којој Бугарска бележи боље резултате него остале земље са сличним дохоцима када је реч о улагању у људски капитал. По први пут је Банка представила индекс људског капитала који укључује пет компоненти, према коме је наша земља на 44. позицији у свету – претпоследњој за земље ЕУ. Лидер на листи је Сингапур. Индекс људског капитала открива колики део свог потенцијала млади људи могу да остваре. Тако, рецимо, показује да дете рођено данас у Бугарској остварује 68% свог потенцијала. Ако је девојчица, могуће је да достигне и до 71%, ако је дечак – 65%. Али ствари нису толико лоше, преузимају се и мере за приближавање школа потребама тржишта. Посебно велике наде полажу се у тзв. дуално образовање које усклађује традиционално образовање и учење кроз рад код послодавца. Још је рано да се очекују позитивни резултати у Бугарској, али је ово образовање већ уродило плодом у Немачкој, Швајцарској и другим развијеним земљама. Бугарска покушава да проблем недостатка кадра превазиђе и увозом истог. Реч је о приближно 5.000 особа, првенствено ангажованих током летњих месеци у хотелима, баровима и ресторанима на мору. Морамо истаћи да су то углавном људи бугарског порекла који долазе из Украјине и Молдавије.
Демографска криза је други фактор од великог значаја за запосленост и незапосленост у Бугарској. Становништво стари, с тржишта рада више одлази него што долази, дакле, радна снага се смањује и стари. Тешко је у том случају да се очекује да ће привреда бити на нивоу високих технологија и велике додате вредности. Овој кризи требало би додати још једну појаву – невиђени досад талас Бугара који одлазе да раде у иностранству и пре свега у Европи. Међу емигрантима има и таквих који беру јагоде у Великој Британији, поморанџе у Грчкој, али и банкара, универзитетских професора, предузетника, угледних лекара, IT стручњака. Емиграција је можда добра за ове људе и њихове породице у земљи, које примају финансијску помоћ од родбине из иностранства, али није добра за Бугарску, у дугорочном плану. Јер спој ових и многих других фактора доводи у сумњу њену будућност као нације и земље са просперитетним и срећним становништвом. Свет је велики и свугде има тешкоћа, нико се неће забринути за Бугарску и доћи да јој реши проблеме. То могу учинити једино Бугари чији се број из дана у дан смањује а који су упркос свему остали у домовини.
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Председник Румен Радев је на састанку с амбасадором Јапана у Софији Хисашијем Мичигамијем поздравио интересовање јапанске стране за трговински и инвестициони потенцијал Бугарске. Састанку су присуствовали и власници и представници водећих јапанских..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је председник Државног савета и лидер Бугарске комунистичке партије, Тодор Живков, код села Јана. Овај..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног програма у цивилне сврхе. О томе су разговарали министар енергетике Владимир Малинов и помоћник државног..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..