Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Верници БПЦ славе Светог Јована Рилског

БНР Новини

19. октобра Бугарска православна црква и њени верници славе успомену на небеског заштитника Бугара Светог Јована Рилског. С његовим именом се повезује једна од најпоштованијих обитељи у земљи - Рилски манастир, који је проглашен спомеником под заштитом Унеска а који је кроз векове чувао веру и дух бугарског народа. Његов први игуман је био Јован Рилски који је дуге године живео склоњен у недра највише бугарске планине Риле. Народ и црква су га звали чудотворцем због бројних чуда и чудесних оздрављења која му се приписују.

Рилски манастир

Бојан СараевТо што знамо о њему далеко није све, каже свештеник Бојан Сараев. Живео је крајем 9. и почетком 10. века. А то су била тешка и болна времена за наш народ и државу. Пропаст и исквареност политичких кругова је била велика, постојале су секте. А разврат и трули задах пропадања нису никог заобишли. У таква тешка времена је Бог послао Јована Рилског да би нас научио истинама Светог Еванђеља.

Јован Рилски се супротставио свеопштој тежњи ка безграничном богаћењу, а похлепност и завист је назвао највећим пороцима због којих људи скрећу с правог пута. Након што се замонашио, жеља да свој живот посвети Богу одвела га је у Рилску планину. Далеко од сујете света се Јован Рилски посветио молитвама и када је сам цар Петар отишао с воћем и златом код њега, отшелник му није допустио да му се приближи већ му се само издалека поклонио. Владар му је послао велике дарове, али је светац примио само воће. У писму је захвалио на његовој великодушности, одбио позив да му буде гост а упутио му неке савете. Међу њима је био и мудри завет свима који желе да управљају нашом земљом: Ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

Кротост и понизност Јована Рилског служили су многима за пример и упркос испосничком животу, који је водио, светац се прочуо међу православним хришћанима и иноверцима као посредник пред Богом. Због доброте и чистоте духа су Јована Рилског већ за живота звали земаљским анђелом и небеским заштитником. Јован Рилски је умро 946. године, а сахрањен је у близини Рилског манастира. Кад је сазнао за смрт пустињака, цар Петар је наредио да се његове мошти пренесу у град Средец, данашњу Софију. Када су отворили гроб, ученици су видели тело из којег је текло миро благоухано. Мошти свеца су пренете 19. октобра и отада сваке године БПЦ слави успомену на овог свеца.

Византијски писац и песник Георгије Скилица је такође нашао исцељење захваљујући помоћи Јована Рилског. Скилица је аутор житија Јована Рилског и осам канона посвећених њему. За време Османског царства, 1469. године, монаси Рилског манастира су од султана Мурата II затражили да мошти свеца буду враћене у свету обитељ где и данас почивају:

Бог понекад врши чуда пред очима иновераца, верника и неверника како би им на овај начин отворио духовне очи, каже свештеник Сараев и додаје: Да виде да један светац поседује невероватну моћ исцељења и чудесних оздрављења како би поверовали они који још не верују. Чуда која је он вршио нису престајала.

Једно од великих чуда свеца се догодило у Балканском рату, у позну јесен 1912. године. На путу ка османској престоници Истанбулу, код Чаталџе, Јован Рилски се јавио бугарским војницима који су се сукобили са арапском кавалеријом. О молитвеном посредовању Светог Јована Рилског прича и архимандрит Климент Рилец у својој књизи „Чуда Светог Јована Рилског и чудотворна икона Пресвете Богородице „Осеновица“ у Рилском манастиру.“ У књизи је монах пажљиво и детаљно записао приче свих људи којима је рилски чудотворац помогао.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20