Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Верници БПЦ славе Светог Јована Рилског

БНР Новини

19. октобра Бугарска православна црква и њени верници славе успомену на небеског заштитника Бугара Светог Јована Рилског. С његовим именом се повезује једна од најпоштованијих обитељи у земљи - Рилски манастир, који је проглашен спомеником под заштитом Унеска а који је кроз векове чувао веру и дух бугарског народа. Његов први игуман је био Јован Рилски који је дуге године живео склоњен у недра највише бугарске планине Риле. Народ и црква су га звали чудотворцем због бројних чуда и чудесних оздрављења која му се приписују.

Рилски манастир

Бојан СараевТо што знамо о њему далеко није све, каже свештеник Бојан Сараев. Живео је крајем 9. и почетком 10. века. А то су била тешка и болна времена за наш народ и државу. Пропаст и исквареност политичких кругова је била велика, постојале су секте. А разврат и трули задах пропадања нису никог заобишли. У таква тешка времена је Бог послао Јована Рилског да би нас научио истинама Светог Еванђеља.

Јован Рилски се супротставио свеопштој тежњи ка безграничном богаћењу, а похлепност и завист је назвао највећим пороцима због којих људи скрећу с правог пута. Након што се замонашио, жеља да свој живот посвети Богу одвела га је у Рилску планину. Далеко од сујете света се Јован Рилски посветио молитвама и када је сам цар Петар отишао с воћем и златом код њега, отшелник му није допустио да му се приближи већ му се само издалека поклонио. Владар му је послао велике дарове, али је светац примио само воће. У писму је захвалио на његовој великодушности, одбио позив да му буде гост а упутио му неке савете. Међу њима је био и мудри завет свима који желе да управљају нашом земљом: Ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга.

Кротост и понизност Јована Рилског служили су многима за пример и упркос испосничком животу, који је водио, светац се прочуо међу православним хришћанима и иноверцима као посредник пред Богом. Због доброте и чистоте духа су Јована Рилског већ за живота звали земаљским анђелом и небеским заштитником. Јован Рилски је умро 946. године, а сахрањен је у близини Рилског манастира. Кад је сазнао за смрт пустињака, цар Петар је наредио да се његове мошти пренесу у град Средец, данашњу Софију. Када су отворили гроб, ученици су видели тело из којег је текло миро благоухано. Мошти свеца су пренете 19. октобра и отада сваке године БПЦ слави успомену на овог свеца.

Византијски писац и песник Георгије Скилица је такође нашао исцељење захваљујући помоћи Јована Рилског. Скилица је аутор житија Јована Рилског и осам канона посвећених њему. За време Османског царства, 1469. године, монаси Рилског манастира су од султана Мурата II затражили да мошти свеца буду враћене у свету обитељ где и данас почивају:

Бог понекад врши чуда пред очима иновераца, верника и неверника како би им на овај начин отворио духовне очи, каже свештеник Сараев и додаје: Да виде да један светац поседује невероватну моћ исцељења и чудесних оздрављења како би поверовали они који још не верују. Чуда која је он вршио нису престајала.

Једно од великих чуда свеца се догодило у Балканском рату, у позну јесен 1912. године. На путу ка османској престоници Истанбулу, код Чаталџе, Јован Рилски се јавио бугарским војницима који су се сукобили са арапском кавалеријом. О молитвеном посредовању Светог Јована Рилског прича и архимандрит Климент Рилец у својој књизи „Чуда Светог Јована Рилског и чудотворна икона Пресвете Богородице „Осеновица“ у Рилском манастиру.“ У књизи је монах пажљиво и детаљно записао приче свих људи којима је рилски чудотворац помогао.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На локалитету Хераклеја Синтика пронађена још једна римска статуа

Бугарски археолози пронашли су још једну статуу у канализацији античког града Хераклеја Синтика. Данас, око 11.00 часова, археолози из екипе проф. Људмила Вагалинског пронашли су још један мермерни кип у близини места где је у јулу о.г. откривена..

објављено 20.9.24. 12.18

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице..

објављено 16.9.24. 12.05

Навршило се 100 година од освећења Патријаршијске катедрале Светог Александра Невског

Пре тачно 100 година, 12. септембра 1924, почело је освећење храма Светог Александра Невског у Софији, који је по идеји бугарског политичара и друштвеног радника Петка Каравелова изграђен "у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од..

објављено 12.9.24. 11.44