21. октобра је почело треће издање фестивала „Трагови афро-бразилске културе“. Организатори су амбасада Бразила у Софији и бразилски Културни центар „Зенон“.

„Идеја је да преко филмских остварења, музике, књижевности, плеса, ликовних уметности, фотографије, па чак и кулинарства ставимо акцент на допринос Афро-Бразилаца бразилској култури. Познато је да становништво Бразила има индијанске, португалске и афро-бразилске корене. Када говоримо о доприносу Афро-Бразилаца, обично мислимо на њихову музику, на самбу, али су они заслужни и за развој свих области живота, а пре свега за развој домаће културе“ – каже Румен Стојанов, координатор и модератор књижевних сусрета у склопу фестивала.

Предстоје пројекције дугометражних и краткометражних филмова у „Културном центру G8“ и биоскопу „Евросинема“.

Поставке слика и фотографија су приређене у познатим Софијским галеријама „Нијанса“, „Пентименто“, „Фотосинтезис“.

26. октобра су предвиђене занимљиве манифестације на Националној музичкој академији „Панчо Владигеров“. У 14 часова ће бити представљен „Бразилски музички архив“ чије је формирање започело донираним од композитора Марка Падије партитурама и снимцима његових дела. Предвиђени су такође предавање и концерт бразилског џез пијанисте Диога Монза.

Појединости о њему сазнајемо од Преслава Стојанова – гитаристе који је студирао у Бразилу, а у склопу фестивала наступа као координатор манифестација на Националној музичкој академији:
„Диого ће причати о бразилској музици и њеном богатству, а у практичном делу ће – о њеним џез интерпретацијама. У ствари импровизација у бразилској музици је веома специфична, иако је често сврставају у жанр џеза уводећи термин „бразилски џез“. То је и тема предавања насловљеног „Лица бразилске музике: особине и утицаји , разматрани из аспекта теорије и праксе“. Концерт ће се одржати у 19 часова. Као илустрација предавања Диого ће извести ауторске композиције са свог последњег албума.“

„Кажу да је Бразил држава- континент где можете да видите и сазнате пуно тога. Људи су веома срдачни, односе се веома добро један према другоме, што ме је највише импресионирало. А када је музика у питању. не могу да је опишем укратко, али сам научио много и дотакнуо се њихове културе и осетљивости, које се веома разликују од наших“ – рекао је у закључку Преслав Стојанов.

Превод: Александра Ливен