Бугарска је мирољубива земља – између ње и других држава нема тензија и конфликата који не би могли бити решени на мирољубив начин. Упркос томе она има оружане снаге и војну индустрију. Војска је мала и професионална – око 33.000 војних припадника и цивилних лица на служби у Министарству одбране. То је можда довољно за малу Бугарску, али чињеница да армија располаже оружјем из доба хладног рата није нешто чиме се она може поносити.

Наменска индустрија, наслеђе из комунистичког доба, доживела је неколико криза, али је на крају крајева успела да се прилагоди савременим условима и захтевима и поново је стала на ноге. Клијенти ове индустрије су углавном из иностранства – извоз бугарске муниције, војних система и друге војне технике прошле године је износио 1,2 милијарде евра што представља раст од 20% у поређењу са претходном годином. Наруџбина је довољно, фабрике раде пуним капацитетом и траже да запосле нове раднике и стручњаке. У војно-индустријском комплексу послује 27 фабрика са око 30.000 радника. У апсолутним бројкама извоз бугарске војне продукције није велик, али је за релативно малу земљу каква је Бугарска импресиван, а још и веома важан за целокупну домаћу привреду.

У светлу позитивног развоја војне индустрије износ досада издвајаних средстава из државног буџета за одбрану и квалитет наоружања бугарске војске не задовољавају.Према Евростату 2016. г. Бугарска је за одбрану потрошила 524,3 млн евра. У 2017. г. удео војних издатака порастао је са 1,28% на 1,57% БДП. Годишњи раст од 26% је други највећи раст међу НАТО чланицама после оног у Румунији (око 50%). За 2019. г. предвиђено је 940 млн евра, што је 1,58 % БДП. Није то велика бројка на позадини $957 милијарди колико износе војни трошкови свих чланица Алијансе, али је тренд позитиван, а раст у поређењу са овом годином је 240 млн евра.

Пренаоружавање и модернизација потребне су у сва три вида војске – копненим, ваздухопловству и морнарици. До сада у том погледу није ништа битно учињено изузев спорадичних испорука ратне технике у недовољном обиму. Ове године је остао неискоришћени новац, додељен из државног буџета за набавку војне технике - што због конкретних разлога, што због тромог поступка закључења послова. Министарство одбране јавља да преговори о набављању нових војних система напредују и да ће догодине бити закључени први послови о модернизацији војске као и то да је новац за све њих обезбеђен. Преостаје да се направи добар избор оклопних борбених машина за пешадију, ловачких авиона за ратно ваздухопловство и бродова за морнарицу. Ова информација наилази на позитиван одјек у војним и привредним круговима, јер је веома вероватно да и домаћа војна индустрија учествује у модернизацији армије. А она је у стању да то уради чим бележи раст у извозу војних система, муниције и друге ратне технике.

Превод: Ана Андрејева