26. и 27. октобра се у граду Шумену обележава 120 година постојања хора „Родни звуци“ – једног од најуспешнијих бугарских састава. У поређењу са вишевековном традицијом коју двогласно певање има у западној Европи, ова годишњица ће многима деловати небитно, али не и за земљу попут Бугарске. Као што је познато, прве музичке институције код нас су своја врата отвориле почетком 20. века, док је нотно певање као предмет у школама уведено крајем 50-их година 19. века, нешто пре ослобођења земље од Османлија 1878. године. Управо у Шумену су по први пут ученици певали по нотама под руководством младог учитеља и будућег драматурга Добрија Војникова.

„Родни звуци“ је 1898. године настао као мушки хор, прича садашњи диригент састава Христо Атанасов. 15. августа је основано певачко друштво „Родни звуци“ и тада је с радом почео и хор који је 1905. године прерастао у мешовити хор. Први диригент мушког хора био је Велико Дјукмаџијев који се школовао у Дрездену. Сви диригенти који су били на челу хора допринели су његовом развоју. 1961. године је диригентску палицу преузела проф. Венета Вичева која је читавих 50 година руководила једним од најпознатијих домаћих хорова. Под њеном управом је хор освојио многе награде – прву награду на Међународном хорском такмичењу „Бела Барток“ у Мађарској, другу награду на Међународном такмичењу хорова „Орландо ди Ласо“ у Италији, златну плакету на такмичењу „Латински трубадури“ у Грчкој и др. Занимљиво је поменути да хор „Родни звуци“ није прекидао рад ни за време ратова, криза и сл. Био сам студент проф. Вичеве. Од ње сам много тога научио, али је можда најбитније да останемо верни себи, да не одустајемо и следимо своју интуицију. У прослави нашег празника учествују и страни хорови. Из Турске гостује Хор Асоцијације уметника предграђа Каршијака, град Измир. Реч је о мешовитом хору с малим пратећим оркестром. Из Зајечара, Србија, стиже камерни хор „Лавиринт,“ из Скопља, Македонија, угостићемо градски мешовити хор „Вардар.“ Гости из земље су Пловдивски камерни хор „Иван Спасов,“ хор „Гвоздене струне“ из Разграда, хор „Јанко Мустаков“ из Свиштова, „Добруџански звуци“ из Добрича, „Фортисимо“ из Бургаса. А 26. октобра, у 17.30 часова, биће отворена изложба на којој ће бити приказане награде, плакати и костими, дакле, све што чувамо у архиву хора, а исто тако и личне ствари и награде проф. Вичеве.

Млади диригент Христо Атанасов је докторанд Шуменског универзитета „Константин Преславски.“ Саставом руководи већ три године и следи кораке своје професорке која је за собом оставила богат репертоар и дубоке традиције хорске делатности у Шумену. На оба концерта ће поред хора „Родни звуци“ наступити и Дечји хор „Бодра песма“ чији је оснивач и дугогодишњи руководилац била проф. Вичева, а последњих година је ту функцију преузела Деница Узунова.

Заједно смо почели радити 1991. године када сам постала члан хора „Родни звуци,“ каже Деница. Исте године је уписана прва генерација студената музичке педагогије на Шуменском универзитету, један од којих сам била ја. Отварање студијске групе за музичку педагогију је такође заслуга проф. Вичеве. Још за време студија ме је она позвала да постанем хор-мајстор у Родним звуцима и Бодрој песми. Оба хора су имала пробе у истој сали, одржавала су заједничке празничне концерте, тако да је континуитет више него логичан – хористи из Бодре песме касније прелазе у Родне звуке. Имамо пуно лепих успомена испуњених музиком. А ми настављамо с радом – уз дужно поштовање према делу наше професорке, али и с погледом у будућност, како бисмо одржавали и развијали дивне традиције хорске уметности нашег града.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова