Раних 90. година минулог века, у његовим младалачким годинама, знали смо га као „уличног музичара“ и као члана групе „Акага“. Већ неколико деценија познати тромбониста живи и ствара у Француској, где има сталне формације којима је лидер. Каже да се осећа посебно увек када своју музику изводи у Бугарској, с бугарским музичарима – нема везе да ли су у питању наступи на фестивалима, концертима или по клубовима.

Већ неколико година активно пишем музику за крупније формације. Таква су, рецимо, два програма  „Свест“ и „Одраз“ – свите за биг бенд и три солиста – подсећа Георги. – Извели смо их са Биг бендом БНР.

Ове године сам решио да напишем музику за ансамбл друге врсте. Ја га зовем „medium band“, јер то није мали али није ни велики састав – укључује пет дувачких инструмената, комплетну ритмичку секцију и певачицу. То је нови тренутак у мојој стваралачкој биографији  – први пут стварам инструментално дело и вокалну музику за овакав тип састава. Оркестрација ја слична оној Гила Евенса на албуму Birth of the Cool  Мајлса Дејвиса. Пројекат сам насловио „Кјароскуро“. Било ми је задовољство да га представим на два концерта на бугарској сцени и то са неким од најбољих бугарских музичара. Међу њима је Росен Захаријев (труба и флугелхорн) – имамо доста заједничких наступа. Први пут сам позвао Димитра Љолева (алт саксофон) и Арнауа Гарофеа (тенор саксофон). Нисам био радио ни са џез певачицом Лили Илијевом. Осим што је отпевала вокале она је написала и део текстова, док су остали дело Петје Иванове (Бугарке која живи у Швајцарској). Први пут сарађујем и са Александром Логозаровим – сјајним гитаристом, контрабасистом Борисом Таслевим, пијанистом Љубомиром Цаневим. У саставу смо имали и музичара из Софијске филхармоније – хорнисту Красимира Констадинова, а на туби је свирао Николај Темнисков.

Сви су они изванредни музичари и рад са њима је за мене био узбудљив доживљај. Реч је о посве новом програму, изузев две теме, које сам ставио на свој први албум, али ми је било занимљиво како ће оне звучати у другачијој звучној средини. Као и у претходним пројектима које сам поменуо, музика иде без паузе, једно се стање прелива у друго. Као у филму или позоришном комаду. Једноставно – као кјароскуро…

Георги Корназов је још рекао да припрема реализацију овог великог пројекта и у Француској, али за сада „Кјароскуро“ остаје дело изведено само на бугарској сцени.

Фотографије: лична архива